Бањалучанка у 101. години хекла и плете ФОТО

AA
Бањалучанка у 101. години хекла и плете ФОТО

Бањалука - Бањалучанка Стана Срдић након што је у децембру прошле године прославила 100. рођендан и даље чита, хекла и плете, а радује се љепшем времену како би могла да изађе вани и прошета по дворишту.

Стана живи са кћерком Драгињом Мацановић (74) и њеном породицом у бањалучком насељу Лауш, а задовољна је, јер је "мозак још служи исправно”, а здравље јој је одлично.

Досадили су јој зимски дани, јер јој је због слабе циркулације хладно рукама, па не може да плете, али помало хекла.

"Читам мало, прегледам новине. Читам ових својих књига, имам их доста. Прочитала сам ово Јеванђеље већ пет пута, а има 500 страница. Шта ћу, узмем па читам”, испричала је она екипи агенције Анадолија.

Уз њено узглавље налазе се три штапа и мобилни телефон, који редовоно користи пошто јој већина дјеце не живи у Бањалуци.

"Имам ево три штапа, могу до WC-а отићи, могу изаћи вани кад је лијепо вријеме са штаповима”, прича она.

Стана Срдић рођена је 1917. године у селу код Кулен Вакуфа, 1917. године. Након што јој је први муж настрадао, преудала се и живјела у Петровцу до 1995. године, након чега је избјегла у Дервенту. Живјела је једно вријеме и у Которском, а у Бањалуци је у протеклих десетак година.

Преживјела је два рата, родила десеторо дјеце, много је радила и живот јој је каже био "свакакав”, али се не жали.

"Радила сам, и шта год сам радила, пјевала сам и радила. Нисам никад била тужна. Подигла сам дјецу, родила, нисам ишла љекарима, све сам породила без љекара, без бабица, сама”, каже она.

На питање у чему је тајна њеног дугог живота, одговара да не зна.

"Тежак је дуг живот, да сам у својој кући била увијек, било би добро, овако, колико сам кућа промијенила, и сада сам код кћери и зета, досадило ми је”, рекла је Стана Срдић.

Времена су, како каже, данас другачија. Њој ништа није било тешко радити и све јој је било како треба.

"Нема посла који нисам радила, све, и копала и орала и жела и све сам радила”, присјетила се она.

Стана, која је знала сама заклати и припремити овна за косце, нема много разумијевања за данашње жене.

"Гледам их сједе, пуше и пију кафу, не раде ништа, чека да јој човјек заради и донесе. Ја нисам чекала, него сам радила као роб што се каже”, каже Стана Срдић.

И данас би вољела да може радити али због година остао јој је само ручни рад. Са поносом је показала стољњаке које је исхеклала, те испричала како њеног хеклања има свугдје по свијету, јер су нешто однијела дјеца, а нешто и пријатељи.

"Кад је светац, читам, кад је радни дан, онда плетем и хеклам. Вид ме још служи, а имам и наочале”, прича Стана.

Током живота највише је јела "сељачку храну – купус, пасуљ, пуру, млијеко кисело и слатки кајмак…”, а и сада воли да једе, али не може него једном на дан.

"Ја сам јутрос пун тањир граха појела измрвила курузе, ништа ми не смета”, каже она.

Пензионер је од 1982. године, а најжалије јој је што сматра да је терет кћерки која брине о њој, а није доброг здравља.

19 унука и 20 праунука

На дохват руке, осим ручних радова, Стана чува иконе и књиге, а међу вјерском литературома одудара "Робинзон Крусо” Данијела Дефоа. Ову књигу прочитала је једном, а сада је почела поново, јер тако ради са свим књигама које добије: прво их прочита једном, а онда поново да би упамтила оно што је занима.

"Пуно је био сам у пустињи, брод је ударио у камен, распао се, а морнари изгинули и он је остао сам. Успио је заметнути дивље козе и вратио се кући жив”, препричала је Стана у кратким цртама овај авантуристички роман.

Стана има 19 унука и 20 праунука, али је већина њене породице у иностранству, па је обилазе барем једном годишње. Њена унука Ранка Галић, Драгињина кћерка, која живи у Бањалуци, испричала је да је цијела породица поносна на баку.

"Тежак живот је имала, два рата преживјела, свашта, није било једноставно пуно дјеце, живот на селу… Још увијек је добра, није сенилна, причљива је, плете, чита, хекла покретна је”, испричала је Станина унука.

Она сматра да је Станин живот био занимљив, али тежак толико да га данашње генерације не могу ни замислити. Колико је Стана вриједна, према ријечима Ранке Галић, најбоље показује чињеница да би и сада она радо ишла на село, да ради, али да је због тога и преживјела више од вијека.

"Мислим да су рад и позитиван став о животу једино што човјека може да одржи. Не треба бити негативан, ја сам исто као она позитивна, не бојим се рада… Најлакше је кукати, жалити се, сви ми имамо проблема, али треба се носити са проблемима на позитиван начин”, каже Ранка Галић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана