Бањалучанин у БиХ проналази рекордне примјерке тартуфа

“Видим по интернету ни у Италији, ни на Балкану нико није нашао већи од 300 до 400 грама максимално. У природи је тешко наћи тако велики тартуф јер он пусти мирис и све га живо у шуми једе”, рекао је Зоран Давидовић.

Приликом посјете екипе агенције Анадиолија показао је друге, мање примјерке ове врсте тартуфа, од којих је навјећи имао 300 грама. Иначе, црни љетњи тартуфи сматрају се најјефтинијим пошто грам ових гљива на свјетским сајмовима обично кошта један евро. За разлику од ове врсте, бијели тартуфи, када су свјежи продају се за седам евра по граму.

Ипак, Давидовић није заинтересован за продају свјежих тартуфа. Идеја му је да оснује удружење, па да организује прераду ових гљива односно производњу тартуфата - производа од тартуфа.

“Главни циљ ми је направити удружење, да нас има више, да можемо заштити природу и тартуфе, пуно се стабала исјече, уништи се пуно, а то је богатство”, рекао је Давидовић и додао да се вриједност стабала заражених мицелијумом тартуфа пореди са вриједношћу дијаманата.

Овим хобијем почео се бавити након што је од пријатеља из Италије први пут чуо за ове гљиве и како се проналазе, након чега се посветио истраживању литературе на италијанском језику с обзиром да су у тој земљи тартуфи посебно цијењени.

“Волим природу, волим лов и годинама сам се бавио ловом, али када сам упознао ово напустио сам лов”, испричао је Давидовић.

Имао је осјећај да се тартуфи могу пронаћи и у Босни и Херцеговини, након чега је купио штене од два мјесеца и мало по мало, из године у годину све му боље иде. Није имао намјеру да се бави и дресуром паса за тражење тартуфа, али након што је добио кују, а касније и младе одлучио је да напарави групу за касније оснивање удружења.

Екипи Анадолије на терену је показао како функционише тражење тартуфа. Том приликом у потрагу је повео два пса Тота и Лајку који су се изузетно радовали новој потрази. Уз команде на италијанском језику, два пса у више наврата предавали су му црне тартуфе које су проналазили испод земље уз стабла, односно на коријењу дрвећа.

“Врло је битно познавати психологију пса и треба му мотивација, мора се знати како га мотивисати. Све ће урадити само му дај до знања шта хоћеш”, објаснио је Давидовић.

Дешавало му се, прича да је одлазио у потрагу са тартуфима када је имао превише обавеза, и када размишља о нечему другом, али пси су одмах препознавали те ситуације, па се ни њима није тражило.

“Пуно знају, имају јачи осјећај него ми, много ствари не можеш ни објаснити али осјети шта мислиш, како се осјећаш”, каже Давидовић.

Приликом обуке паса за потрагу за тартуфима најважније их је каже научити да пронађу тартуф и да га не оштете јер у таквим случајевима губи вриједност, а за сваку успјешну потрагу пси добијају награду. Иначе, вриједност дресираних паса креће се од 1.200 евра па на више.

Према ријечима Зорана Давидовића тартуфа има у цијелој БиХ, не баш на сваком мјесту, али потребно је знати препознати локацију. Између осталог важна је киселост тла, па тартуфи најчешће успијевају тамо гдје је пХ између седам и осам. Осим у околини Бањалуке он је проналазио и у другим мјестима, у околини  Сарајева, Жепи, Посавини...

Каже да у Бањалуци тартуфа има и у самом граду, и то у парку.

“Локацију није лако наћи, али кад нађеш ту је вјечно, треба је знати одржавати и сваке године је боље и боље”, казао је Давидовић и додао да на локацијама које одржава зна убрати и по два, три килограма тартуфа.

Према његовим ријечима важно је доћи прије дивљих животиња, нарочито дивљих свиња, јер ове гљиве имају јак мирис који привлачи животиње. Објаснио је и да постоје 164 врсте тубера, односно кртоластих гљива, од чега се само девет користи у комерцијалне сврхе.

Тартуфи корисни и као природан лијек

Основа за распознавање врста су изглед и мирис, а од свих врста према ријечима Давидовића, најбољи су они који расту испод храста јер имају најљепши мирис и најбољи квалитет. Успјешност сезоне тартуфа највише зависи од падавина, па ако киша пада три мјесеца раније ових гљива ће сигурно бити.

Након сакупљања Давидовић тартуфе пере, обзиром да су чврсти и храпави то ради четком и водом, како би уклонио сву земљу. Након тога тартуфи се могу конзумирати или свјежи или као дио бројних производа који се праве са овим гљивама, углавном зачина.

Иако је цијењен у свијету грађани БиХ су помало скептични према овој деликатеси, а Давидовић увјерава да је тартуф изузетно здрав и да се сматра да појачава имунитет, те између остало и уништава ћелије карцинома.

“Комшије ћуте и нико не пита шта радиш, то ми је мало чудно. Не волим никог вући за рукав да учи, јер чим га вучеш од тога нема ништа, али када је неко заинтересован увијек помогнем”, испричао је Давидовић.

Каже да је многима помогао да науче о томе како тражити ове гљиве, али да су углавном били у питању људи који су очекивали добру и лаку зараду преко ноћи.

“Нема од тога ништа. Није лако ходати по шуми, то се само из љубави може радити”, каже Давидовић.

Давидовић ужива у различитим окусима тартуфа, а објашњава да иста врста под различитим дрвећем може имати потпуно другачији укус. Тешко је каже објаснити каквог су укуса, јер се то не може поредити са другим намирницама, нарочито бијели тартуфи који су и посебни укусом и здрави.

“Од како конзумирам тартуфе нисам био болестан”, додао је Зоран Давидовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.