Азбука довела у Рогатицу младу са обронака Урала

Азбука довела у Рогатицу младу са обронака Урала 21.12.2017 15:29 | Сретен Митровић

Рогатица - Љубав је из далеког и милионског Перма, испод Урала као границе европског и азијског дијела велике Русије, Наталију Калињину довела и оставила у малу Рогатицу на истоку Српске, а "кривац" за то је Рогатичанин Радислав Јовковић, који је, одлучивши се на женидбу, изабрао Рускињу.

- Судбина је то и божје давање. Како сам, стицајем околности, "пропустио" вријеме за женидбу у младалачким данима и са дјевојкама из моје генерације, а да не бих остао нежења, морао сам хватати "задњи воз". "Довезао" ме је до интернета и православног сајта "азбука.ру" - почиње своју женидбену причу овај Рогатичанин, власник приватног рачунског центра.

Захваљујући сајту, додаје Раде, како га у граду зову, сазнао је да има дјевојака у Русији које желе пријатељство са Србима.

- Ушао сам у коло и прихватио игру. Пошао сам од тога да сам на једном поклоничком путовању у Русију стекао утисак да браћа Руси воле Србе и да су руске дјевојке побожне и стреме браку и породици. Пошто сам и ја везан за цркву и Јеванђеље, а извршавајући завјет дат родитељима да нећу остати нежења, "азбука" ми је помогла да нађем дјевојку у Русији. На прво виђење 12. јула 2016. године на Петровдан путем "скајпа" са сада већ мојом, Наталијом, одмах сам "загризао". И тако неких мјесец и по свакодневног "гледања" и разговора, одлучујем да идем у Русију да се уживо видим са Наталијом. Искористио сам ново поклоничко путовање и договорио се са њом да се сретнемо у граду Дивјеву, негдје на средини европског дијела Русије - прича он.

Нажалост, до сусрета тада није дошло.

- Био сам разочаран и убијеђен да је све пропало, да јој се не свиђам и као сламку спаса предложио сам јој да се за моју "биографију" распита преко свог духовног оца јеромонаха Кирила у њеном мјесту и мога духовника Максима који служи у манастиру Гргетег на Фрушкој гори - прича Јовковић.

И упалило је. Измијењени контакти међу духовницима дали су резултате и Наталија му је приредила изненађење.

- Јавила ми је да долази у Србију гдје треба да се видимо. У први мах нисам могао вјеровати, али сам ипак пошао у Београд. Да буде занимљиво, овога пута ја сам закаснио. Њен авион је слетио прије мог доласка више од сат - присјећа се овај Рогатичанин.

Наталија га је чекала, а како каже, био је то сусрет који никад неће заборавити.

- Послије попијене кафе, из Београда пошли смо право у моју Рогатицу. Пропаде њена повратна карта - прича Јовковић. Да прикупе потребне папире за вјенчање требало им је око мјесец.

- Свјетовно "да" рекли смо у Рогатици 25. септембра, а духовно у храму Светог Јована Богослова у Добрјанки код Перма 30. октобра прошле године, гдје је Наташа рођена и гдје јој живе родитељи, у коју ми сада одемо с времена на вријеме, а и они нама дођу - вели руски зет из Рогатице.

Након нешто више од годину након вјенчања Раде каже да му се потрага за младом исплатила, јер је, прије свега, на крају четврте деценије живота добио животног сапутника.

- Иако је све ишло нетипичним путем, ја сам више него срећан човјек. На примјеру моје Наталије, која ми, хвала Богу, носи и принову у породици, показало се да су Рускиње добре супруге и домаћице које пуно воде бригу о породици - вели Раде.

Наталија, знатно млађа од њега, додаје он, помогла му је да испуни завјет дат родитељима да ће се оженити.

- Отац, нажалост, није доживио да види снаху. Умро је 2015, а мајка је живјела са нама до 16. децембра прошле године - прича он.

Раде има поруку за све неожењене момке у Српској.

- Ако нема невјесте на домаћем тржишту, има у Русији. Мој примјер је за то најбољи. Рускиње ће сваког усрећити - увјерен је Раде.

Врач

Раде се присјетио и неколико анегдота које су изазвале ријечи које на руском и српском звуче исто, али имају потпуно друга значења.

- Кад је моја Наташа, како ми зовемо Наталију, на руском језику, јер српског није ни ријечи знала, причала мајци кога има и шта ко ради, за брата је рекла да је врач. То се мајци није свидјело, бојећи се да нису на мене бачене какве чини па сам се њом оженио. Кад смо рашчистили да је врач на руском доктор, онда је дошло до обостраног смијеха - прича Раде.

Слично се десило и са ријечју "вриједан".

- Моја мајка похвалила је Наташу рекавши да је вриједна, а она је, држећи се значења те ријечи на руском, схватила да је лијена и да лоше ради, па је дошло до плача. И опет ступа на сцену превод те ријечи и опет смијех и обострани пољупци - сјећа се Раде.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица