Александар Сјериков, најстарији матурант бањалучке Гимназије:Сјећање на младост не блиједи ни послије 70 година

Александар Сјериков (88), који се са носталгијом присјећа гимназијских дана и матурске свечаности, одлучио је да се и на 70. годишњицу матуре појави на мјесту одакле се отиснуо у свијет одраслих.

Ведрог духа и уздигнутог чела, Сјериков додаје да су се кроз гимназијске дане мијењале локације гдје су похађали наставу, али навике за успјехом и жељом да постигну оно што други до тада нису, није им могао нико одузети. Стекао је и права пријатељства, па су му тако оба вјенчана кума баш из школских клупа. Поносан је и што је учествовао на радним акцијама Брчко - Бановићи и Шамац - Сарајево. Сам животни позив да буде љекар, специјалиста уролог, посебно у то вријеме, довољно говори о храбрости и способности, а Сјериков је послије седам деценија дошао да се присјети како је то сјести у ђачку клупу и бар на тренутак поново бити ђак.

- Гимназијски дани тада су били посебни, било је то право другарство. Нисмо имали кафиће ни корзо, али јесмо игранке и кино, то су биле наше занимације. Цијело љето било је купања, прво смо ишли на Врбању, јер је вода топлија, касније и на Врбас, на популарну плажу Халиловац. Нико није имао ни душека ни пешкира, била су то срећна времена - уз осмијех говори Сјериков, који се присјећа и дочарава како је то некада било.

Он појашњава и да се однос са професорима разликовао од овог данашњег који, према његовом мишљењу, није добар и охрабрујући.

- Професори су били јако поштовани, имали су велики ауторитет, а и размак у годинама је био изражен. Најтежи су били математика, физика и хемија - истиче старина Александар, који се ближи и десетој деценији живота.

Рецепт за добро сјећање и одличан изглед, те непресушну енергију и нетакнуту меморију, Александар каже да налази сваком дану, а и у односу према самом себи и другима.

Укрштенице су и данас његова свакодневица, уз историјске романе, без којих не може замислити ниједан свој дан.

Директорица бањалучке Гимназије Вита Малешевић није крила задовољство што неко прославља седам деценија матуре.

• Прорадиле су и моје емоције јер је посебна част славити 70 година матуре. Имамо једног човјека који вриједи за све остале, а припремили смо му и поклоне. Није лако бити на челу Гимназије, али је велико задовољство и велика част. Поносни смо на наше успјехе, као и на оваква обиљежавања - казала је Малешевићева, која је у зборници Гимназије уручила поклон најстаријем матуранту.

Милош Васиљевић

Професија

Александар, који сам за себе каже да је југоносталгичар, истиче да само двоје или троје из његове генерације није завршило факултет.

По планској расподјели кадрова, одређен је био у Школу спољне трговине у Београду, гдје је провео годину и научио шпански језик. Одлучио је да се преусмјери на Филозофски факултет, за који је сматрао да је био превише лаган за њега, а онда је уписао медицину у Сарајеву. Школовање је наставио у Загребу и Љубљани.

- Радио сам као љекар у Скендер Вакуфу, био сам тамо први и једини љекар, а након тога и у Српцу - рекао је Сјериков, који каже да је пет година радио и у Њемачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.