Александар Јашаревић, студент докторских студија археологије: Археолошки локалитети - туристичка шанса
Бањалука - Студент докторских студија археологије на Факултету за хуманистичке студије словеначког Универзитета Приморска у Копру Александар Јашаревић каже да Република Српска и БиХ треба да туристички више искористе средњовјековно културно насљеђе и бројне археолошке локалитете, тврђаве и некрополе стећака које дају европску димензију овдашњој баштини.
“Не можемо се похвалити античким царским палатама и монументалним манастирским комплексима, али имамо шансу. Потребна је квалитетна презентације и туристичка понуда. Рецимо интересантна је тврђава у Зворнику која, као једна од највећих, пружа велике могућности за организацију различитих догађаја, као и тврђава Добор код Модриче, која по својим архитектонским карактеристикама спада у тврђаве средње Европе, попут оних у Чешкој и Словачкој”, истиче Јашаревић за Срну.
Све оне су, каже он, нажалост, запуштене и препуштене пропадању, због чега треба улагати у квалитетан истраживачки рад, њихову конзервацију и реконструкцију.
Он наглашава да су Српска и БиХ археолошки, можда, најинтересантније у погледу истраживања праисторијских локалитета, с обзиром да су ови простори на том плану били корак испред западне Европе и процеса који су се касније тамо дешавали.
Јашаревић је рекао да је ово била регија за миграцију модерног хомо сапиенса и укључена у рано ширење пољопривреде и неолитског начина живота.
“Касније смо били укључени у глобални систем трговине и размјене металима у касном брозаном добу”, каже Јашаревић и додаје да ова јако интересантна и перспективна археолошка регија има очуване локалитете из различитих периода са необичним локално-регионалим карактеристикама.
Јашаревић у Копру тренутно завршава докторску дисертацију о теми статуса и мобилности у старијем жељезном добу сјеверне Босне, а интересовања су му истраживање касне праисторије, првенствено металургије.
“Поносан сам што смо колеге и ја у посљедњих неколико година успјели да спасимо доста археолошких локалитета којима је пријетило уништење, међу којима је средњовјековна црква и некропола у Гласинцу”, открива Јашаревић.
Он напомиње да Српска и БиХ на пољу археологије имају знање и капацитет, али да нема довољно средстава, кадра и специјалистичких института за квалитетна и самостална истраживања.
Јашаревић, који је стипендиста Фонда “Др Милан Јелић”, каже да је стипендирање докторских дисертација путем поменутог фонда једна свијетла тачака на плану вредновања научно-истраживачког рада у Српској.
“Средства су веома пристојна и иду у корак са сличним стипендијама у ЕУ. Ту смо можда корак испред регије”, оцјењује Јашаревић.
Јашаревић је дипломске и мастер студије завршио на Универзитету у Београду, а за Словенију се одлучио јер је тамошњи школски систем потпуно прилагођен студентима, а систем менторства се “одвија у узајамној сарадњи и отворености, без професорске инфериорности и фрустрација”.
“Нису потребни унапријед договорени термини и преписке преко асистената, а бирократија је сведена на минимум, па већину ствари можете обавити електронском поштом”, рекао је Јашаревић.
Он закључује да се рад, учење и труд исплате ако знате шта желите. “Ако хоћете да се обогатите, наука није право мјесто за вас. Ако волите оно што радите, небо је граница. Улагати у знање нешто је неотуђиво и ствара велики потенцијал на свим пољима, само га треба правилно усмјерити”, каже Јашаревић.
Јашаревић у будућности планира рад у научно-истраживачкој установи при неком универзитету или академији, и нада се већим пројектима и објави радова у рангираним научним часописима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
