ILIRSKA PISMA - PISMO TREĆE - Pobunjenim Srbima potreban dobar vođa

ILIRSKA PISMA - PISMO TREĆE - Pobunjenim Srbima potreban dobar vođa 04.06.2009 17:00 | Džon Evans

Pobunjenicima Srbima bio je potreban samo vođa. Srbijanska vlada postavila je komandanta (ona je od početka preuzela pokroviteljstvo nad bosanskom pobunom) pod izgovorom da stari i hrabri bosanski vojvoda Golub Babić, nije bio pismen.

Jedan od pobunjenika bio je neki Vranić. Ovdje su ga Bosanci naročito poštovali kao mučenika za hrišćansku stvar, zbog koje je proveo dvadeset godina u turskoj tamnici u Vidinu

***************************************

Pošto smo napustili prizore opisane u pređašnjem pismu, produžili smo putem gore u pravcu Crnih Potoka. Pukovnik Despotović, sadašnji komandant pobunjenika, smestio je svoju komandu iznad ovog mesta. Ovde me Uzelac napustio. Iz ličnih razloga izbegao je da dođe pod vlast sadašnjeg komandanta, koji je sada u uskoj vezi sa Komitetom u Kninu.

Pod vođstvom starca Lazara prevalio sam tešku planinsku strmen i stigao do provalije gde stene obrazuju neku vrstu prirodne kapije, kao ulaz u nesavladivu klisuru, u kojoj su podignute niske drvene barake za stalni pobunjenički logor.

Položaj je sjajan. S okolnih visija otvara se vidik na prostranu i divnu panoramu sada snegom pokrivenih planina slobodne Bosne. Visije su neobično gole, bez vegetacije, a takve su uglavnom okolne kamene pustinje Dalmacije i Dinarskih planina. Ali za odbranu veoma su podesne.

Strmo uzvišenje iznad logora i mestimično kamenite čuke utvrđene su kamenim grudobranima, ali ova veštačka odbrana je očito nepotrebna.

 O vojvodi Golubu Babiću

Bosanskim pobunjenicima je danas potreban samo vođa. Srbijanska vlada postavila je prošlog avgusta sadašnjeg komandanta (ona je već od početka preuzela naročito pokroviteljstvo nad bosanskom pobunom) pod izgovorom da stari i hrabri bosanski vojvoda Golub Babić, ondašnji komandant, nije bio pismen. Međutim, to nije ozbiljna diskvalifikacija za gerilsko vođstvo pobunjenika, koji su, inače, kao i on, svi nepismeni. Despotovićeva pređašnja karijera ne može nikako opravdati ovaj njegov izbor. Pre priključenja Srbijancima on je bio u ruskoj vojsci i tamo je imao nezgoda sa Černjajevim.

Stoga je upućen u Bosnu kao u kraj u kome može počiniti najmanje nezgoda. O svom dolasku podneo je izveštaj vladi u Beogradu. U tom izveštaju je tvrdio da je od Turaka zauzeo Glamoč, Ključ i druga uporišta. Međutim, stvarna je činjenica da od dana preuzimanja komande nije ni jedan jedini predeo pripojio pobunjeničkim posedima.

Naprotiv, svojim despotskim postupkom on je ovaj narod, koji je već tako dugo željan ravnopravnosti, toliko ozlovoljio da se već nekoliko grupa odmetnulo od njega. Pre dva dana stigla je u Knin deputacija iz pobunjeničkog logora radi konsultovanja

na koji bi ga se najzgodniji način oslobodili. Cela afera je dostigla vrhunac kad je izveo neobično surovo delo. Pod vidom tobožnje discipline izveo je akt čisto privatne osvete.

Jedan od najomiljenijih ljudi bio je neki Vranić. Ovde su ga Bosanci naročito poštovali kao mučenika za hrišćansku stvar, zbog koje je proveo dvadeset godina u turskoj tamnici u Vidinu. Bio je, izgleda, nezadovoljan malim porcijama hrane. Uz to je još nagovestio da bi ljudi želeli da znaju šta se desilo sa novcem upućenim iz Srbije, Rusije i sa drugih strana.

Uskoro posle toga taj je čovek, prisiljen glađu, uzeo iz nekog sela jednog vola i rekao seljacima da će ga isplatiti pukovnik.

Tokom svoga komandovanja i Uzelac se sukobljavao sa sličnim prestupima, ali on ih je rešavao na originalniji i efikasniji način. Jedno veče neki od njegovih ljudi udaljio se sa tuđom porcijom. Začinjena hrana kuvala se na vatri i lopov se sa prijateljima već oblizivao, radujući se dobroj večeri. Ali baš u tom času k njima je došetao vojvoda.

Strijeljanje u logoru

"Tako, moji momci! Guska je ovde. Ja ću zabiberiti vaše jelo!", dobacio je on ljutito i opali puškom u kazan. Posedujući osobine sitnog autokrate, Despotović se ponašao surovije.

Željan osvete, iskoristio je priliku i, ne obraćajući pažnju na preklinjanja svojih ljudi i zanemarivši ranije zasluge i stradanja za narodnu stvar jednog od njih, on ga je streljao u logoru. Da bi se shvatio užas i indignacija, koje je među Bosancima proizveo ovaj strašan akt, potrebno je puno poznavanje bosanskog karaktera, a posebno odnosa vođa i potčinjenih u pobunjeničkom logoru. Stari Lazar satima sedi i čitavo vreme samo misli o tragičnoj smrti svoga prijatelja Vranića. Protiv Despotovića vlada opšte nezadovoljstvo.

Znajući sve ovo, nisam se baš prijatno osećao kad sam se našao s ovim silnikom i nakićenim čovekom glupa izgleda. Uz rezmetljivo zveckanje mamuzama, bučnim glasom pozdravljao me na francuskom. Prošetali smo pored šume. Pošto je dao oduška svome jedu na Uzelca, mada je naglasio da protiv njega nema naročitih optužbi, nastavio je razgovor o vlastitoj hrabrosti protiv Turaka.

Ukazujući na niz snegom prekrivenih planina, pred čijim bi prizorom i sam Hanibal ustuknuo, Despotović je, kao uzgred, naglasio da je onamo gore, na planinama, potukao dvanaest hiljada Turaka. Pogledao sam gore ravnodušno i bez naročitog

uzbuđenja. Zasukujući brke i lupkajući mamuzama o kamen, pukovnik je ponovio: "Potukao sam ih! Potukao sam ih i

sasekao na komade!"...

                                      (Nastaviće se)



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica