HRIŠĆANSKO NASLEĐE KOSMETA (10)

HRIŠĆANSKO NASLEĐE KOSMETA (10) 05.06.2008 22:00 | N.N.

Mladi kralj istakao se u boju protiv Bugara, kod Velbužda. Pobeda u toj bici pripisuje se ličnom učešću, hrabrosti i vojnoj veštini budućeg cara.

Slava koju je stekao tom bitkom, podstakla je Dušana da krene protiv oca. Dušan napada dvorac u Nerodimlju, Stefan beži, sin razbija njegove trupe, zarobljava oca, zatvara ga u "tvrdi grad Zvečan", gde Stefan biva udaljen pod nejasnim okolnostima. Istorija pouzdano ne zna da li je Stefan udavljen po sinovljevoj naredbi.

Oslepljen od oca, udavljen od sina - Stefan je srpski kralj najtragičnije sudbine.

Danilo zaključuje:

"Pomišljajući na kraj svog života u prolazak godišnjeg kruga, i na senku stvari i prolazne sile privremene slave, i na dolazak nemilosrdnog sudije, pun groze, a opet sećajući se nepodobnoga što je činio, govoriše: Ne bi li, makar malo mogao dobiti oproštenje za ovako od mene rukoprošeno delo?"

Stefan Dečanski, ostaviće u manastiru natpis:

"Primi vladiko gospodi, o Pandokratore, prinesimo je, molenije raba tvojega Stefana krala, sije bi prinošu crkvu, božanstveniju s sinom mojim, kralem Stefanom, viziraju na propadlivo mi telo, stojeći nad grobom svojim, i bojim se svoga strašnago ti sudišta, priklanjam ti se Svedržitelju, pomilij me sudnjega dana."

A Camblik kaže:

"Pošto je krepko držan neiskaznom željom da Bogu ugodi, tu uvek imaše na srcu misao: Šta ću dati Gospodu, za sve što mi dade?"

 

Iz Kotora, grada kraljeva

Manastir Dečane, zadužbinu Stefana Uroša Trećeg, engleski putopisac i istraživač Ivens nazvao je "najplemenitijom crkvenom građevinom u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva".

A Milan Kašanin smatra Dečane "krunom našeg crkvenog graditeljstva".

Protomajstor Visokih Dečana došao je iz Kotora, "grada kraljeva". Ne odole grešan, da na manastiru svoje ime ostavi:
"Fra Vito, mali brat, protomajstor, is Kotora grada kraljeva, ozida ovu cerkav Svetog pandokratora, gospodinu kralju Urošu Trećem, i svojem sinu presvetom i prevelikom i preslavnom gospodinu kralju Stefanu, a sazda je za osam godina i dospela je v svem crkva leta 1335", dao je uklesati na traveju južnog portala, ispod skulpture Krštenja Isusovog.

Ikonu Svetog Stefana Dečanskog, naslikao je u 16. veku, čuveni zoograf Longin, a njegove svete mošti počivaju u kivotu koji je dar knjaza srpskog Aleksandra.

Manastir je goreo posle Kosovske bitke, obnovila ga je knjeginja Ljubica, ponovo je bio paljen, u 17. veku obnovljen, kasnije je konak obnovio knez Miloš... bez obzira na sve, Dečani su jedan od najbolje sačuvanih srpskih manastira.

Uzvodno uz Bistricu, kod sela Belaje, nalazi se Isposnica Stefana Dečanskog, u obliku kule, bez vrata i prozora u prizemlju (ulazilo se lestvama), Nešto bliža manastiru je Isposnica Svete Jelene, sestre Stefana Dečanskog, gde je po predanju bio razboj na kojem je Jelena danju i noću, moleći se, tkala platno.

Postoji legenda o ružinom žbunu, koji je posadila, i koji i danas cveta.

Isposnica Svetog Jefrema, pripadala je sabratu manastira Hilandar, koji se ovde podvizavao, pre nego što je prešao u isposnicu iznad Pećke patrijaršije. Jefrem je dva puta bio biran za patrijarha pećkog.

Glavna dečanska isposnica odmah preko puta manastira (deli ih prostrana livada), bila je oslikana u 14. veku i tu je radila prepisivačka škola. U njoj je bila crkvica posvećena Bogorodici.

U turskim popisima pominju se, uz Dečane, devet (!) manastira, među njima i Belaja sa tri kaluđera."

 

Oštećene isposnice

Postoji još jedna isposnica, teško pristupačna (poslednji put, istraživači su do nje doprli tridesetih godina ovog veka), na kojoj je, prema starim svedočenjima, bio natpis koji nije kopiran, ni pročitan.

Dečanske isposnice znatno su oštećene od strane albanskog življa iz okoline.

Srba u Belaji nema, poslednjih desetak kuća zabeleženo je u 19. veku, u hartijama ruskog konzula u Prizrenu, Jastrebova.

Milan Kašanin kaže: možda Sopoćani imaju lepše freske, možda je Gračanica u svom stepenastom hodu prema nebu arhitektonski značajnija, Žiča istorijski relevantnija a Studenica zauvek "prva u nizu" ali..."Ali nigde kao u Dečanima nije oslikana takva i tolika galerija fresaka - ima ih preko hiljadu, a rađene su preko 15 godina."

Ciklus "Čuda Hristovih", prikazan je u dvadeset scena; stradanje Isusovo u trideset; trista šezdeset pet scena, dan po dan, ilustruju (kao strip) crkveni kalendar, ciklus "Strašni sud" ima sedamnaest slika, dvadesetak fresaka ilustruje Himne o Bogorodici, prikazan je životopis Svetog Dimitrija, Svetog Nikole, Svetog Jovana Preteče i Svetog Đorđa, prikazani su Vaseljenski sabori, Dela apostolska, Knjiga postanja...

"To je cela jedna epopeja o hrišćanstvu", kaže Kašanin, naglašavajući kako je to "prava naslikana enciklopedija hrišćanstva".

 

Pantokrator i autokrator

Na zidu Visokih Dečana oslikana je loza Nemanjića, po uzoru na Lozu Jasejevu, ponavljajući motiv koji se prvi put pojavljuje u Milutinovoj Gračanici. Ideja glorifikovanja "svetorodne dinastije" više je nego očigledna.

Srbija je tad bila na vrhuncu moći, najmoćnija carevina na Balkanu, i čitav koncept freskopisanja Dečana ide za tim da Pantokratora uporedi s Autokratorom, Boga sa Carem, Hrist je prikazan kao Svedržitelj, Vrhovni sudija, Prvosveštenik.. A glorifikovanju carice Jelene služi, izgleda, ciklus o Himni Bogorodičinoj, koji se sreće prvi put na zidu Dečana, a kasnije još na nekoliko mesta, ali isključivo za caričinog života, posle se više nikad ne viđa.

Lepotom se izdvaja ktitorska kompozicija cara Dušana silnog, carice Jelene i sina im, Svetog Uroša Nejakog. A lik prvog ktitora. Stefana Dečanskog pojavljuje se na zidovima četiri puta ( car Dušan čak pet puta).

No, ono što Dečanima daje poseban karakter je dečanska plastika kojom je bogato ukrašena fasada: lavovi, orlovi,  grifoni, fantastične životinje i ptice, prane, kentauri, aždaje, cvetovi, loze, asocijacije na Strašni sud... portali, oltarski prozori, bifore i trifore - skulptorski elementi dodaju vizantijskom karakteru manastira mnoge, brojne i fino oblikovane romaničke elemente, i takav spoj romanike i Vizantije, retko se sreće u svetu, možda nigde osim u Visokim Dečanima, što Dečane čini biserom u celokupnom evropskom kulturnom nasleđu.

A dečanska riznica, najbogatija je na srpskim prostorima, odmah posle hilandarske, mada je više puta opljačkana (sklonjena u Gračanicu, u vremena Velike Seobe Srba, pronađena je u skrivnici u zvoniku, i odneta na devet tovarnih konja). Pa ipak, sačuvani su neki vredni predmeti - krst cara Dušana, na primer, i izvanredna zbirka ikona iz 14. veka.

Dečani su petobrodna bazilika (sa jednom kupolom), čija je dužina 36,5 metara, širina 24, a visina 29 metara i predstavlja najmonumentalniju crvenu građevinu Srba svog vremena.

 

Pisanje bečkog profesora

Bečki profesor Jiriček, Čeh, pisac istorije Srba, a pre toga istorije Bugarskog carstva, unuk glasovitog slaviste Šafarika, piše:

"Stefan Dušan je hteo sve srpske zadužbine da nadmaši svojom grobnom crkvom, manastirom Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila, kod Prizrena, ali je ovaj manastirski kompleks na Bistrici (prizrenskoj) danas sasvim porušen."

I uočava kako to nije čudno, jer je Dušan Silni, svoju zadužbinu podizao ne na skrivenom mestu, u šumi i planini, nego na "smeloj visini i čistini, u kraju koji su burna vremena već bila zahvatila".

Crkvu je posvetio krsnom imenu Nemanjića, koji su slavili Aranđelovdan.

 

 (Nastaviće se)

Nagrada "Stuplje"

Dijelovi feljtona uzeti su iz knjige "Nečujna zvona" Zorana Bogavca, koju je objavio "Princip Bonart Pres". Knjiga je  dobila nagradu "Stuplje" za njegovanje pravoslavne tradicije i duhovnosti na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Banjoj Luci.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica