ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка

ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка 20.12.2017 18:00 | Славиша Сабљић

Брко, љекар и велики Гишкин пријатељ, појаснио је да је погинуо недалеко од гробља Јасиковац код Госпића.

 Пошли су, вели брко, да деблокирају касарну... Гишка је у тој акцији погођен са три хица... Онај у леђа био је смртоносан

27. август 1991.

Книн. Пробудио сам се и крећем на кафе-брифинг доље у „Премијер“. Ту се сваког јутра окупљају сви новинари који су овдје дошли са стране. Ту се кују планови и одређују локације које би, за новинаре, тога дана, могле бити интересантне.

Пролазим поред оне зграде од синоћ. Видим оних двадесетак заробљених „зенги“ како чисте парк... Живи су, хвала Богу... Кажу да ће данас на размјену... Наводно код Пакова села. Ту би Хрватима требало да дамо „зенге“, а они ће нама неке наше. Правила размјене су ту јасна. Нико их није прописивао, али све је до договора двије стране, односно до рејтинга који имају заробљени. Тако, за једног живог добијеш три до пет мртвих... Трговина је немилосрдна.

15. септембар 1991.

Тмурно поподне. Баш као да је слутило нешто ружно... У редакцију Радио Книна, негдје пред вече, улази неки стасити брко... Говори екавски... Хвата се телефона... Зове Београд. Отуд му се јавља некакво женско... Чујем по гласу... „Јави нашима да је Гишка погинуо“, изусти брко и поче плакати.

Гишка је мртав. Човјек са београдског асфалта дошао да брани српски народ и погинуо у некој од госпићких вукојебина...

Онај брко, љекар и велики Гишкин пријатељ, појаснио је како је Ђорђе Божовић - Гишка погинуо недалеко од гробља Јасиковац код Госпића. Пошли су, вели брко, да деблокирају касарну у овом граду... Гишка је у тој акцији погођен са три хица... Онај у леђа био је смртоносан.

21. октобар 1991.

Већ мјесецима ништа посебно. Ништа чему би вриједјело ријеч даривати. У Книну Милан Бабић ушанчио своју територију. Посјекао све борове код Стрмице и њима утврдио ровове који би требало да представљају неку нову границу административно-територијалне цјелине српског народа у Крајини... Ратко Младић информисао новинаре и јавност да је срушен Масленички мост. Не мало војника крајинске војске је остало са ону другу страну тако да су сви морали препливавањем спасавати главу...

Данас, дакле, ништа ново. А у Босни? Овдје СДС полако, али сигурно, граби напријед. Активисти су на терену. На Каменицу код Дрвара стиже оружје. Камиони га довлаче из касарни ЈНА на територији Хрватске... Дијели се како ко долази по њега. Упознао сам на Каменици неке људе и из неких мјеста у централној Босни. Кажу ми да су из Какња. Ту су и људи из Добоја, Босанске Бојне код Велике Кладуше, Босанске Крупе... Сви ћуте, али знају шта треба радити.

У хотелу „Београд“ у Дрвару срећем Велибора Остојића, министра информисања у Влади БиХ, али и једног од мојих лектора на Радио Сарајеву. Причамо о свему помало. О људима које смо обојица познавали... Наравно, и о актуелној ситуацији. Питам га да ли може доћи до некакве бјежаније српског народа из Крајине у случају да му ту заиста не буде било мјеста. Појашњавам му чињенице на којима заснивам ту моју тврдњу.

„Мислим да ту не би требало бити проблема. Једноставно, ми Србе из Крајине преселимо на Космет, а оне Шиптаре и Хрвате са Космета доведемо у Крајину. И једни и други понијели би са собом само оно што стане у гепек аутомобила или тракторску приколицу. То ти је реалност од које се неће моћи побјећи“, вели ми Остојић.

Сутра: Крајина проглашена републиком



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица