ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање

ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање 03.01.2018 18:00 | Славиша Сабљић

24. октобар 1994.

Кренуо сам на Купрес. У Злоселу, десетак километара пред градом из правца Шипова, застој. Препријечило се неколико великих фургона и камиона - сандучара. Паркирају се уз порушене куће.

Ко су они и зашто су ту?

Позадинац из Седме бригаде каже како су то неки људи из мјеста у Семберији који су овдје дошли како би покупили стоку. Краве и овце. Не слути ми ово на добро. Јер увијек су лопови знали прије многих других шта се спрема... Није ваљда да ће зла овдје опет бити.

25. октобар 1994.

Муслимани почели до сада најжешћу офанзиву на бихаћком ратишту. Наше линије на многим дијеловима фронта су пробијене. Муслимани су данас већ дошли до Рачића. Заузели су и дио Грабежа... Ситуација је иста и на крупском дијелу западнокрајишког ратишта. До поднева било је десетак мртвих српских бораца...

Да је ријеч о договору и заједничком плану непријатеља, говори и податак да су и хрватске јединице, готово истовремено, почеле нападе на дијелу купрешког и посебно на дијелу граховско-гламочког ратишта. Све је то у зони одговорности Другог крајишког корпуса Војске РС.

26. октобар 1994.

Прича ми човјек. Старјешина је једне од бригада Другог корпуса. Од образа је и велики борац. Пошто су муслимани навалили из правца Бугојна, ми смо били принуђени да све јединице повучемо према том дијелу купрешког ратишта, послије чега су положаји и линије према Хрватима, доље према Маловану и Равну, остали празни, непопуњени... Одредили су мене да, заједно са још једним човјеком, угледним есдеесовцем, одемо код Радована Караџића како бисмо га упозорили на опасности које вребају из правца Ливна и Шујице, те замолили за помоћ неке од јединица која би "затворила" тај дио купрешког ратишта...

- Одлазимо у Бањалуку, у "Амбалажерку", гдје је био Радованов ратни штаб... Чекамо сатима да нас прими... И... Долази његов пратилац. Води нас у једну велику просторију. У њој, на столу, пуно хране и пића... Сви око стола "забрекли од добра". Препознао сам Момчила Крајишника, Велибора Остојића и још неке... Кад, ето ти и Радована... Пита нас за стање на фронту, односно за разлоге наше посјете. Објашњавам му на карти стање на терену упозоравајући га на опасност која нам од Хрвата пријети из правца Ливна и Малована. А он упорно тражи да му на карти покажемо гдје је планина Виторог и мјесто Благај... Зашто када је све то било удаљено тридесетак и више километара од линија на купрешком ратишту. Па зашто онда? То само он и његови знају. Када му ја показах те локалитете, он узе графитну оловку и повуче линије од Виторога до Благаја - прича ми старјешина.

- Е видиш ту се морате повући. Ту треба да буде нова линија - рече Радован.

- Морали смо га послушати. А да нам је дао бар два батаљона, никада Купрес не би пао. Могли смо га годинама бранити. Није ли већ почела издаја и прекрајање територије - пита ме старјешина из Седме.

31. октобар 1994.

Караџића данас први пут видим у маскирној униформи. Прогласио је ратно стање у зони одговорности Другог крајишког корпуса... Тим поводом дао ми је изјаву... Ништа посебно... Али за мене је помало смијешно да се тек у јесен треће ратне године проглашава ратно стање...

утра: Изгубили смо Купрес



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица