ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту

ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту 28.12.2017 18:00 | Славиша Сабљић

Пред амбулантом на Грабежу у врећи тијело једног од погинулих. Поред вреће, пакет који је погинулом стигао од његових из Гламоча. Никад неће појести онај коме је то намијењено...

29. јули 1993.

Више од три и по хиљаде Хрвата из Бугојна прешло је у селу Мрачај на планини Радуша код Купреса на територију Републике Српске. Међу њима је и око триста униформисаних Хрвата, припадника Хрватског вијећа одбране... Под једном од јелика сједе двије жене и неки господин. Кажу ми да је, прије рата, био директор "Кожаре" у Бугојну. Једва је пристао на разговор. Прича ми како су муслимани заробили и одвели двадесет и шест најугледнијих Хрвата из Бугојна.

- Нико није знао шта је са њима. Тек синоћ, прије него што ћемо бјежати, човјек муслиман, каже ми како су сви они, али један по један, одведени до Хрустова те да су тамо побијени - каже ми господин.

Касније су сви цивили нашим камионима превезени из Мрачаја преко Купреса до Стржња, гдје су прешли на територију Херцег-Босне.

28. децембар 1993.

Истиче још једна ратна година. Била је до сада најтежа. Гладовали смо и бројали мртве. Ни педаљ нисмо ни напредовали, а ни устукли. Ово је, за профитере, била до сада најуноснија година. Шверц са непријатељима већ је постао јаван. Лопови су се толико осилили да су и по дану шверцовали горивом и то у цистернама. Односно цијелим конвојима. Српски борци који су били за воланима скидали су униформе  и у цивилу одлазили до Чапљине, одакле су се са цистернама пуним горива враћали углавном у правцу Бањалуке. Сви ови послови, и то двије зараћене стране,  договарани су у Пржинама код Грахова, односно у згради управе тамошње Фабрике тресета.

1994. година

По мени је ово трећа ратна година. Трећа јер се о рату већ почело причати још деведесет и друге. И деведесет и четврта била је обиљежена је бројним догађајима код нас и у свијету.

Бил Клинтон и Борис Јељцин у Москви нису постигли договор о рјешавању кризе у БиХ... Алија Изетбеговић није спреман да прихвати мир... НАТО припрема ваздушне нападе на Србе... Туђман прихватио америчку иницијативу о обједињавању босанских Хрвата и муслиманима у заједничку државу... Санкције Југославије према Републици Српској... Милан Мартић писао папи тражећи од њега да осуди "идеју геноцида уткану у државни програм Хрватске"... Народна скупштина Републике Српске први пут подијељена по страначком принципу...

И тако редом. И све по старом. Сваки нови дан је и нова прича о рату на, сада већ бившим, босанскохерцеговачким просторима.

12. фебруар 1994.

Почела је дуго очекивана акција наших снага на дијелу бихаћког ратишта код Бараковца односно Спахића и Мразова.  Први пут сам био са борцима на првим борбеним линијама. На борбеном задатку сам заједно са Грујом Борићем, командантом Другог крајишког корпуса Војске РС... Негдје око поднева почео је контранапад муслимана, и то из правца села Спахићи. Горе на Грабежу... Повлачимо се... Хватам носила. Са линије, заједно са једним санитетлијом, извлачим неког полицајца који је рањен у ногу... Не десном крилу борбене линије, пет мртвих српских бораца док се на њеном централном дијелу ништа не зна о седморици наших полицајаца... На Грабежу сазнајем да је онај рањени борац на носилима извјесни Петар Штефаницки, полицајац из Прњавора... И још нешто. Пред амбулантом на Грабежу у врећи тијело једног од погинулих. Поред бијеле најлонске вреће, пакет који је погинулом стигао од његових из Гламоча. Можда је у њему "брус" сланине и пакло "мораве"... И кора хљеба, а можда и мало пите... Никад то неће појести онај коме је то намијењено...

Сутра – Милан Мартић, предсједник РСК



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица