ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа

ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа 24.12.2017 10:00 | Славиша Сабљић

21. април 1992.

Вечерас је у "Дневнику" Српске радио-телевизије објављен мој први прилог. Ријеч је о причи из Гламоча, односно о изградњи далеководне мреже од овог града према Дрвару. Хрвати из Ливна, прије неки дан, искључили су струју и прекинули телефонске и све друге везе са својим комшијама Србима из гламочке општине.

16. мај 1992.

У Грахову сам. Данас су се мјештани Богдаша, Челебића, Чапразлија, Сајковића, Прова, Губина, Бојмунте, Врбице и Радинаца референдумом изјаснили за одвајање од ливањске и прикључење граховској општини.

Ријеч је о девет села Доњег ливањског поља у којима живе искључиво Срби.

27. мај 1992.

Стравично! Муслимани из Кључа, које је предводио неки Амир Авдић, данас су из засједе напали колону аутобуса која је из Крајине превозила младе војнике сада већ бивше ЈНА. Сви они су служили војник рок у Далмацији и Книнској Крајини, да би се, наредбом Генералштаба, скинули и кренули кући у мјеста на територији Србије. У овом нападу убијено је шест војника, док је двадесет и седам теже и лакше рањено.

Напад се догодио непосредно уз партизанско гробље између Пудиног Хана и Кључа у којем је сахрањено 285 Срба овог краја које су муслимани и усташе данашње кључке општине уморили око Илиндана четрдесет и прве године. Некако у исто вријеме пошто су, такође муслимани и усташе, у сусједном Санском Мосту убили готово пет хиљада Срба.

11. јун 1992.

Горе сам код Човке. Изнад Кулен Вакуфа. У мјесту је пуно људи са оружјем. Узалуд су била упозорења и позиви команде Другог крајишког корпуса ВРС да се оружје преда послије чега би свим муслиманима био обезбијеђен излазак из мјеста и то без било каквих проблема и посљедица.

У команду је дошао неки Але да послуша захтјеве српске стране како би их пренио својима у Кулен Вакуф. Ништа, међутим, није вриједјело... Услиједио је потом напад на Кулен Вакуф и села уз обале тог дијела тока ријеке Уне. И ја силазим доље у напуштену варош. Наши "специјалци" већ су почели са "ручним радом" и "чишћењем" терена... Срећем неког муслимана на њиви изнад његове куће. Човјек изгубљен. Нема везе шта се догађа. Ко пуца... Дајем му конзерву коју сам имао у џепу. Захваљује ми и одлази... Само не знам куда. На знам ни ја, а камоли он!

15. јун 1992.

Рат у Босни већ увелико траје. Ми смо ослободили Купрес, учврстили линије према Ливну, ушли смо у Кулен Вакуф, Орашац, Ћукове... Линија је стабилна и према Бугојну... Акције свакодневне и успјешне...

У рату су се почеле бројати и жртве. За само првих десетак дана јуна, у окршајима је погинуло деветнаест војника, припадника јединица које се налазе у саставу Другог крајишког корпуса ВРС. Интересантно је напоменути да је у тих деветнаест уписаних у књиге, само један од њих погинуо на линији. У борби... Сви остали несрећним случајем и под нејасним околностима...

У понедјељак: Грабеж - прво велико страдање Срба



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица