Увозна јабука у БиХ скоро па бесплатна
Бањалука - У Босну и Херцеговину прошле године увезено је око 800 шлепера конзумне јабуке сумњивог квалитета, што потврђује и њена цијена, која се кретала између десет и 30 фенинга по килограму, упозоравају у Спољнотрговинској комори БиХ.
Са друге стране, домаћи произвођачи били су ограничени, јер је извоз у Русију био забрањен због реекспорта готово пола године, а на руку им нису ишле ни временске прилике. Када се све сабере, код извоза се биљежи пад од 12 милиона марака или процентуално 61 одсто.
Воћари кажу како је јабука највјероватније дошла из Пољске, Молдавије, Италије или Словеније. Те земље су им највећи конкуренти. Међутим, како додају, с њима се веома тешко боре, због разлике у подстицајима.
“Они имају веома високе извозне стимулације које се крећу и до 30 евроценти по килограму. Када им се појави вишак, могу га буквално дати џабе”, каже Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске.
Додаје како домаћи воћари, под условом да било шта зараде, не могу произвести ово воће испод 50 фенинга по килограму, а с том цијеном нису конкурентни увозницима.
Иначе, извоз у сектору воћа и поврћа у БиХ лани је износио 180 милиона марака и мањи је за 16 одсто у односу на 2017. годину, док се увоз није битно промијенио и износи 347 милиона КМ, од чега се 147 милиона КМ односи на увоз тропског воћа. Према подацима из анализе Спољнотрговинске коморе БиХ и УСАИД-а, који су представљени јуче у Сарајеву, покривеност увоза извозом прошле године износила је 52 одсто.
Упркос свим изазовима, смрзнуте малине су прошле године количински забиљежиле рекордан извоз од 23.458 тона, док је вриједност извоза због нижих цијена пала за шест одсто и износи 66 милиона КМ.
Осим малина и јабука, међу пет кључних производа су и крушке, којих је лани извезено у вриједности од скоро 19 милиона КМ, што је мање за 21 одсто у односу на 2017. годину, те свјеже шљиве и корнишони, чији је извоз смањен за 58 одсто, односно 44 одсто.
Анализе показују да је у просјеку сваки грађанин БиХ у прошлој години појео 99 КМ увозног воћа и поврћа, од чега је 55 КМ воћа, 25 КМ поврћа и 23 КМ прерађевина од воћа и поврћа.
Тијана Мухамедагић, секретар Асоцијације за прехрамбену индустрију при Спољнотрговинској комори БиХ, рекла је да је Србија најзначајнији партнер БиХ, али да с њом земља биљежи дефицит, јер је извоз износио 32 милиона КМ, а увоз 42 милиона КМ.
Она је истакла да је Њемачка са 32,9 милиона КМ прво извозно тржиште за овај сектор, али и земља с којом је остварен највећи суфицит у овом сектору.
Према њеним ријечима, простора за супституцију увоза има много, иако се чини да су највећи разлози за увоз ниска цијена и доступност производа током цијеле године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
