У БиХ увезено више од пола милијарде марака одјевних предмета

Из Турске је увезено више од девет милијарди килограма одјевних предмета вриједних 147,7 милиона марака, а из Кине 5,3 милиона килограма одјеће, чија вриједност износи 100,8 милиона КМ. На трећем мјесту је Бангладеш с увозом од 46 милиона КМ, иза ње Србија, која је увезла 40,9 милиона КМ одјеће, и Италија с увозом од 38,5 милиона КМ. У првих десет увозника су и Њемачка, Аустрија, Камбоџа, Вијетнам и Мароко.

Босиљка Дејановић, директор предузећа " Сана Линеа" из Костајнице, каже како је квалитет једино оружје којим се домаћа производња може борити против увоза.

"То је роба која се продаје на пијацама и у питању су велике количине које се раде у великим серијама и ту не можемо парирати. Ми правимо мале количине, а оне су пуно скупље и по питању рада и материјала. Због тога настојимо да будемо другачији. Тежимо квалитету и гледамо да одјећа буде из природних влакана и квалитетно сашивена и заступљена у доста величина", каже она.

Слично размишљају и у Удружењу текстила, коже и обуће при Привредној комори РС, гдје кажу да произвођачи имају велике изазове да се одрже и опстану на тржишту јер је конкуренција оштра, а надзора над тржиштем у смислу неконтролисаног увоза робе, посебно из Кине, готово да нема.

"Наше компаније су мале, с малим обимом производње и малим серијама, тако да су трошкови улагања у сам производ много већи, него кад се производи у великим серијама, што је случај с великим брендовима. Покретање властите производње у текстилној индустрији је велики изазов и заиста изискује улагања у развој производа, унапређење технологије, модернизацију процеса производње, изналаска тржишта, а поред свега тога модна индустрија подложна је брзим промјенама трендова, те је животни вијек производа кратак", каже Александра Михајловић-Бијелић, секретар Удружења.

Додаје како, упркос свему, произвођачи у РС успијевају да се одрже на трзишту, а поједина предузећа успијевају и да извозе јер су се доказали, како квалитетом, тако и дизајном производа.

"Важно је да предузећа пронађу своју тржишну нишу, гдје могу да се изборе с конкуренцијом. Међутим, то је и даље мали број предузећа и већина њих се одлучује да ради тзв. лон послове, јер не могу да се изборе с конкуренцијом и крену ка производњи властитих производа. Квалитет производа и израде није упитан, међутим сви други фактори утичу на конкурентност наших компанија, а један од њих је управо недостатак надзора над тржиштем", закључила је она.

Са друге стране, подаци којима располажемо показују како је дошло и до повећаног увоза половне одјеће. Прошле године у БиХ је увезено готово 3.500 тона у вриједности од 6,7 милиона, највише у посљедње три године. Доминира увоз из Њемачке, који износи 2,69 милиона марака.

Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана "Дон" Приједор, које се бави заштитом потрошача, каже како се оно што је на Западу давно изношено и што је ишло у хуманитарне сврхе данас пере, пакује и дезинфикује и долази на наше тржиште.

"То је роба која и даље има одређени квалитет, поготово ако долази са Запада. Знатно је јефтинија и погодује грађанима јер им је куповна моћ ослабљена", каже она.

И они су, баш као и Дејановићева, примијетили да се све више потрошача окреће домаћим робним маркама, поготово када су у питању доњи веш, кошуље, одијела и капути.

"Међутим, без обзира на то колико је то добро и квалитетно, цијена је та која диктира све", закључила је Марићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.