Срђан Лазовић, генерални директор компаније Филип Морис интернешнел БиХ: Високе акцизе разбуктале шверц, држава годишње губи 600 милиона марака

 
Међутим, у процесу хармонизације потребно је водити рачуна о грађанима и њиховој економској ситуацији и утицају законских промена на њихов животни стандард, те избећи додатне економске и социјалне проблеме по становништво, рекао је генерални директор компаније "Филип Морис интернешнел БиХ" Срђан Лазовић.

Он је истакао да се у БиХ кроз призму важећег Закона о акцизама који се односи на дуванске производе дешава управо супротно и да процес хармонизације акцизних стопа иде далеко брже него осталих прописа.

- То за последицу има да је цена легалних духанских производа већа од онога што потрошач објективно може да плати. У коначници то, нажалост, резултира падом легалног тржишта, растом црног тржишта и последично падом државних прихода - истиче Лазовић.

* ГЛАС: Гдје су кључни узроци проблема о којима говорите и колико им је допринијела акцизна политика коју води држава и која подразумијева прилично агресиван и константан раст акцизе на цигарете?

ЛАЗОВИЋ: Основни узрок наведених проблема је Закон о акцизама из 2009. године који предвиђа раст акцизе сваког јануара за 7,5 КМ на 1.000 комада цигарета. Прерачунато по паклици, то сваке године износи нових 35 фенинга акцизе и ПДВ-а. То је класичан пример нагле хармонизације са ЕУ према којој је акцизно оптерећење далеко изнад куповне моћи потрошача у БиХ. Колико је лоша ситуација, говори и податак да је БиХ постала негативни рекордер у Европи по учешћу акцизе у цени цигарета које износи чак 73 одсто. Поређења ради, акцизно оптерећење у Немачкој је 58 одсто, Шведској 57 одсто, Хрватској 55 одсто... Ако на све ово додамо и ПДВ, долазимо до тога да је укупно пореско оптерећење по паклици цигарета у БиХ 87 одсто. То поједностављено значи да, уколико сте купили паклицу цигарета од пет КМ, држави сте платили 4,35 КМ пореза.

* ГЛАС: Држава оправдава повећање акциза хармонизацијом прописа са ЕУ. Каква је пракса у другим земљама које су чланице или су у процесу приступања ЕУ?

ЛАЗОВИЋ: У тренутку доношења закона 2009. године постојала је процена да ће БиХ ући у ЕУ до 2020. године, те је донесен овакав закон. Нажалост, као што видимо, БиХ неће бити део ЕУ још неко време, а према акцизи на дуванске производе она ће то "бити" за годину или две. То значи да ће пет или чак десет година пре уласка у ЕУ, БиХ имати дуванске акцизе на нивоу Уније. За разлику од БиХ, земље које су већ приступиле ЕУ су ускладиле износ акцизе у периоду од четири до шест година након, а не пре уласка. Последњи пример је Хрватска, која је постала пуноправна чланица 2013, а достигла је захтевани ниво акцизе тек ове године, дакле пет година после пуноправног чланства.

* ГЛАС: Шта то у стварности значи имајући у виду троугао - намети државе - стандард становништва - профит произвођача?

ЛАЗОВИЋ: Одговор на то питање можда најбоље одсликава индекс приуштивости који говори колико је дневног дохотка потребно да се купи једна паклица цигарета. Према подацима Еуромонитора, да би приуштио паклицу легалних  цигарета, потрошач у БиХ треба да издвоји 24 одсто свог дневног дохотка. Поређења ради, потрошачу у Немачкој треба девет одсто, а у Швајцарској шест одсто његовог дневног дохотка. Управо због тога потрошач у БиХ тражи алтернативну на црном тржишту.

* ГЛАС: Имајући у виду све о чему разговарамо, да ли можете извући закључак да ли је акцизна политика коју води БиХ донијела више позитивних или негативних ефеката и за државу и за произвођаче дуванских производа и у чему се огледају и једни и други ефекти?

ЛАЗОВИЋ: Наизглед позитивни ефекти били су видљиви само краткорочно у првим годинама спровођења закона када је забележен раст прихода у буџету. Међутим, како су цене расле, државни приходи су престали да расту, јер су се потрошачи окретали црном тржишту, што се негативно одразило и на државу и на легалне произвођаче дуванских производа, те у коначници и на потрошаче који користе производе који нису прошли нити једну контролу квалитета. О величини проблема сведочи и податак да је легално тржиште дуванских производа, према подацима Управе за индиректно опорезивање, у периоду од 2011. до 2017. године преполовљено. Пало је са десет милијарди цигарета у 2010. на 4,9 милијарди у 2017. години, док је потрошња дуванских производа минимално смањена. То значи да се потрошач, у немогућности да купи легални дувански производ, окренуо илегалном тржишту које је у 2017. години процењено на 40 одсто укупне потрошње дуванских производа. Тиме је буџет остао без 600 милиона КМ прихода од акцизе и ПДВ-а.

* ГЛАС: На који начин је могуће сузбити црно тржиште с обзиром на то да је оно присутно и унутар БиХ и са појединим сусједним земљама?

ЛАЗОВИЋ: Нажалост, и у сегменту црног тржишта БиХ уз Црну Гору, у којој се услед наглог раста акциза прошлог лета легално тржиште урушава вртоглавом брзином, спада у негативне рекордере у Европи. БиХ због шверца губи стотине милиона КМ и тај тренд се из године у годину повећава. Тенденциозно наметање теме да државни приходи од дуванских производа у БиХ не падају замагљује реалну слику, јер је право питање где би државни приходи заправо требало да буду да немамо оволику нелегалну трговину. Примера ради, у периоду од 2011. до 2017. године акциза је порасла за чак 105 одсто, а државни приходи свега 10,5 одсто. Ово је вероватно и најбољи доказ да се потрошач окренуо илегалном тржишту у немогућности да приушти оволико опорезован производ. Када је у питању сузбијање црног тржишта, није довољно само реактивно деловање, то јест ослонити се само на државне органе који се баве спречавањем кријумчарења, нелегалне производње и продаје, већ је, поред њих, потребно и превентивно и систематски деловати. У случају БиХ то је једино могуће кроз измену Закона о акцизама у делу који се тиче дуванских производа.

Мораторијум на раст акциза

* ГЛАС: Шта је посљедње рјешење за проблеме о којима говорите и да ли држава може ублажити агресиван раст акцизе на дуванске производе?

ЛАЗОВИЋ: Узимајући у обзир тренутно економско-политичко стање, једино решење јесте мораторијум, односно заустављање раста акциза у 2019. години. То је уистину само краткорочно решење које би успорило даљу ерозију легалног тржишта. С друге стране, оно би дало простора државним органима да, након избора и конституисања нове власти, израде нови и много квалитетнији акцизни оквир који би омогућио дугорочну одрживост легалне индустрије и последично државних прихода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.