Србија има више резерваи злата него све остале земаље региона заједно

Србија је тако водећа земља у региону по количини племенитог метала депонованог у трезоре Народне банке Србије (НБС).

Слиједе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне. На посљедњем мјесту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.

Све златне полуге депоноване у НБС произведене су у јединој фабрици за производњу злата у Србији – Рударско-топионичарском басену Бору, у коме се годишње произведе око тона злата. Према званичној статистици о производњи племенитих метала која се у Бору води од 1938. године, до данас је у РТБ произведено око 160 тона злата. Директор РТБ Бор Благоје Спасовски тврди да злато које они производе остаје у Србији зато што имају обавезу да све произведене количине прво понуде НБС, а тек ако би она одбила - што се није никада догодило - могло би на берзи да се појави борско злато.

Процјена је да се Србија по количини злата налази на 59. мјесту у свијету, да има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из свијета.

Најбогатија налазишта злата у Србији налазе се у источном дијелу земље, прије свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе.

Због тога је тзв. тимочко-магматска зона већ годинама предмет интересовања великих свјетских компанија у рударству и она избушена уздуж и попреко. Тако предсједница Управног одбора познате канадске компаније “Мондоро” Теодора Дечев не крије да је та фирма заинтересована да учествује на тендеру за РТБ Бор и то прије свега на већ познатим лежиштима Церово примарно и Јама у Бору, као и Северни ревир и Чока Марин у Мајданпеку. Ова канадска компанија присутна је у Србији од 2011. и шест година се бави геолошким истраживањима у Србији и у непосредној околини Бора и има осам простора на којима обавља истраживања.

Није никаква тајна да је злато у Србији занимљиво многим страним компанијама, али нема тачних података колико их тренутно у нашој земљи има. Претпоставља се да око 50 страних фирми тренутно истражује налазишта злата у Србији, као и да у геолошка истраживања улажу између 10 и 100 милиона долара годишње. Мултинационалне корпорације попут америчког “Фрипорта”, канадског “Ресервоар минералса” и британско-аустралијског “Рио тинта” уложиле су у геолошка истраживања у Србији током посљедње двије године око 95 милиона долара.

Док стране мултинационалне корпорације буше по Србији, процијене о ресурсима и резервама злата, бакра, олова и цинка познате су само Министарству рударства и енергетике и спадају у домен пословне тајне. Управо због тога процена да Србија лежи на око 20 тона злата спада само у домен нагађања, али је неспорно да га има и да су најбољи доказ за то стране компаније које из године у годину пристижу у потрази за племенитим металом чија вриједност је трајна.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.