Русија и даље енергетски број један Европе
Москва - Европа ће и у будућности јако зависити од испорука руског гаса, а САД неће бити у стању да надокнаде земљама Старог континента тај енергент, кажу стручњаци.
Економисти француског Института за стабилност и међународне односе(IDDR) тврде да је улога такозване гасне револуције у САД знатно преувеличана и напомињу да Американци не могу у Европи успjешно замjенити руске и друге велике испоручиоце гаса.
Руски гасни гигант Гаспром је, иначе, лани повећао извоз гаса у Европу, у поређењу са 2012. годином, за 23,8 одсто, на 139,32 милијарде кубика, а оперативно руководство те компаније најавило је план даљег јачања присуства на том тржишту.
Највеће противљење могућем увођењу гасно-нафтног ембарга Москви до сада је исказала Њемачка. То је и разумљиво ако се зна да прва економска сила Европе више од четвртине потреба за тим енергентима покрива увозом из Русије.
Након што је већина грађана Крима на референдуму одржаном 16. марта одлучила да изађе из састава Украјине и прикључи се Русији, а званична Москва то одмах прихватила, ЕУ је као једну од могућих санкција најавила и ембарго на руски гас "уколико украјинска криза ескалира".
Стручњаци IDDR указују у поменутој анализи да је производња гаса у САД, током раздобља 2005-2013. увећана за трећину, уз истовремени раст продукције нафте из шкриљаца са 290 хиљада на 3,48 милиона барела (један барел=159 литара) дневно. Као резултат таквог скока производње гаса и нафте, увоз најважније енергетске сировине у САД је опао са рекордних 11 милиона барела дневно у 2007. на осам милиона баерела дневно у прошлој години.
Према оцијени експерата IDDR, није само револуција нафтних шкриљаца допринјела наведеној промјени, већ је великом паду увоза енергената на тржиште САД допринио "коктел" састављен од дугогодишње економске кризе, повећања енергетске ефикасности у многим производним погонима, али и пада потрошње енергената у домовима десетина милиона Американаца.
Тако је, на примјер, потрошња енергије по глави становника у САД током 2012. смањена за пет одсто, упркос забиљеженом економском расту.
Нагли раст производње гаса и нафте из властитих извора имао је у протеклом раздобљу мјешовите ефекте на највећу свјетску економију и енергетске издатке америчких домаћинстава, тврде француски експерти.
Они наводе да су расходи за гас по домаћинству у САД опали током периода 2005- 2012. за 150 долара, на просјечних 359 долара, док су истовремено издаци за електричну енергију увећани за 122 долара на просјечних 1.388 долара.
Још већи раст просјечних издатака забиљежен је у промету бензина, јер су ти трошкови порасли током анализираног раздобља за 529 долара на 2.756 долара.
САД ће, највјероватније, крајем ове деценије постати нето - експортер гаса, али ће и даље морати да увози нафту, сматрају експерти IDDR, и напомињу да ће револуција уљаних шкриљаца, упркос свим позитивним ефектима, ипак имати у периоду до 2040. године врло скроман учинак на раст америчке економије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
