Подстицаји у пољопривреди Српске за ову годину

Глас Српске 03.05.2007 00:00

Пољопривредници ове године могу да рачунају на 52 милиона и 900 хиљада марака подстицаја...

БAЊA ЛУКA - Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди Републике Српске за ову годину, који је ових дана ступио на снагу, прописао је услове које би корисници требало да испуњавају како би остварили право на новчани подстицај, као и поступци за њихово остваривање, врста, висина и начин исплате новца... Према ријечима вршиоца дужности помоћника републичког министра пољопривреде Душана Нешковића, новчани подстицаји у пољопривреди намијењени су за подршку производњи и дохотку, затим подршку дугорочним улагањима, те за рурални развој. Битна новина прописана Правилником је директна исплата подстицајних средстава корисницима, односно пољопривредним произвођачима, на њихове текуће или жиро-рачуне у банкама. Да би они то право остварили, неопходно је да поднесу захтјев и доставе прописану документацију републичком Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након тога, слиједи провјера да ли је подносилац захтјева испунио услове предвиђене Правилником. Осим тога, на основу Стратегије развоја пољопривреде, ове године је измијењен принцип расподјеле, односно процента издвајања подстицајних средстава за поједине намјене. Тако ће средства за подршку производњи и дохотку, умјесто 75 одсто, колико је било лани, у овој години износити 47 одсто, за дугорочна улагања биће издвојено 32, а за рурални развој преосталих 21 одсто укупно планираних средстава, изјавио је Нешковић. - Према Плану коришћења подстицајних средстава за развој пољопривреде и села у 2007. години, којег је усвојила Влада Републике Српске, предвиђено је да се за ове намјене издвоји око 60 милиона марака. У оквиру овог износа корисницима ће бити измирен и заостали дуг из 2005. и 2006. године у укупном износу од седам милиона и стотину хиљада марака. То значи да ће укупна подстицајна средства на која пољопривредници могу да рачунају искључиво за ову годину износити 52 милиона и 900 хиљада марака - рекао је Нешковић. С обзиром на то да је тренутно актуелна прољећна сјетва, пољопривредне произвођаче највише интересује на које и какве подстицаје, односно олакшице могу да рачунају како би овог прољећа лакше и успјешније засијали планиране ораничне површине. У републичком Министарству пољопривреде кажу да је као директна помоћ за прољећну сјетву обезбијеђено регресирање набавке квалитетног сјеменског материјала, те дизел горива. Према Правилнику, висина регреса за декларисано сјеме пшенице износи 0,10 марака по килограму, сјемена кукуруза једну марку по килограму или осам марака за појединачно паковање од 25 хиљада клијавих зрна и 0,90 марака по килограму сјемена крмног биља. Висина регреса за дизел гориво одређена је у износу од 0,55 марака по литру, с тим да су количине ограничене на 35 литара по хектару засијане површине у прољећној сјетви. Када је у питању биљна производња, предвиђене су и премије за индустријско и љековито биље, органску производњу, затим за воће и поврће, производњу сјеменског садног материјала и дуван. Тако ће за произведену меркантилну соју, уљану репицу и сунцокрет премија бити исплаћена у износу од 200 марака по хектару засијане површине, за љековито и ароматично биље 300, а за органску биљну производњу 350 марака по хектару остварене производње. Правилником о условима и начину остваривања подстицаја у пољопривреди прецизно су утврђене и премије за област сточарске производње, те издвајања за дугорочна улагања и рурални развој. Према процјени републичког Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, овогодишња прољећна сјетва у Републици Српској требало би да се обави на око 220 хиљада хектара плодних ораница. Рачуна се да ће највеће површине, нешто више од 160 хиљада хектара, бити засијане кукурузом. Иако у овом Министарству за сада не располажу тачним подацима о обиму обављене сјетве кукуруза, помоћник министра Душан Нешковић каже како процјене са терена показују да се овај посао, упркос изостанку обилнијих падавина током априла и недостатку влаге у земљишту, приводи крају. М. МИЉУШ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.