Подруми Вукоје најбоља туристичка винарија у регији

Милијана Латиновић
Подруми Вукоје најбоља туристичка винарија у регији

Требиње - "Подруми Вукоје 1982" из Требиња освојили су "Регионал Тропхџ", титулу најбољег у регији у склопу Г.Е.Т. конференције о ено-гастро туризму, која је одржана на имању Принциповац у хрватском Илоку.

Овим су "Подруми Вукоје" добили признање од петстотињак ено-гастро зналаца и туриста који су, гласањем, номиновали 19 реномираних винарија из БиХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Словеније за ово такмичење, а прво мјесто, односно "Бијели грозд" додијелили требињској винарији и прогласили је најбољом винаријом и са туристичког аспекта за 2018. годину. Радовану Вукоју награду је уручила градоначелница Илока Марина Будимир.

Додјелом награда 16. фебруара завршена је четврта по реду међународна конференција о ено-гастро туризму, на којој је друго мјесто припало винарији "Вуглец Брег" из Хрватске, треће "Копитовићу" из Црне Горе, четврто хрватским "Илочким подрумима", а пето винарији "Ковачевић" из Србије.

"Подруми Вукоје 1982" се већ четврту деценију баве ограниченом производњом врхунских вина и алкохолних пића.

Винарија се ослања на модерне технологије, контролисане процесе ферментације и традиционалне методе одлежавања вина у храстовим "барриљуе" бачвама у подрумима који се налазе осам метара испод површине земље.

На два локалитета газдују виноградима укупне површине 30 хектара, на којима расту аутохтоне и интернационалне сорте винове лозе.

"Винска галерија Вукоје" је модеран објекат који је прошле године посјетило више од 50.000 гостију. Лоциран је на врху ове винарије и представља кључни портал за улазак у вински свијет који већ годинама, на темељима које је поставио његов отац, гради Радован Рашо Вукоје.

Овај вишенамјенски објекат са рестораном који има 300 мјеста, винотеком, тапас баром и два лаунџа уводи посјетиоце у мирисе, традицију и јединственост великог кулинарског богатства које нуде велики регионални кувари који сљубљују Вукојева вина и своје куварске визије, чинећи тако Херцеговину и Требиње незаобилазном туристичком дестинацијом.

Приликом примања награде у Илоку, Вукоје је нагласио да је овај објекат био уједно и његов највећи изазов јер се, лоциран на узвишењу изнад Требиња, а удаљен свега 200 метара од самог центра овог источнохерцеговачког града, сам по себи наметнуо као посебна ниша у "Подрумима Вукоје 1982".

- У мојој визији, прије него што је изградња и почела, тај објекат је требало да на модеран и до тада опозитан начин обједини све оно што је традиција у Херцеговини, модерно у окружењу, а кључно у мом свијету гастрономије, виноградарства и винарства - истакао је Вукоје.

Посебно је нагласио "Царске винограде", који се налазе на локалитету Ушће, мјесту гдје се, на крајњем истоку Херцеговине, ријека Сушица спаја са Требишњицом.

- Те винограде, који су удаљени од Требиња десет километара, крајем 19. вијека Аустроугарска монархија прогласила је најпогоднијим за жилавку, па је ту далеке 1894. године подигла чувене винограде са којих је ексклузивно вино отпремано на царски двор у Бечу - навео је Вукоје.

Додао је да се у средини "Царских винограда" налази и "Виноградарева кућа".

- Ту посјетиоце током врелог херцеговачког љета очекује освјежење двију ријека, Требишњице и Сушице, наша вина и херцеговачки "Слоњ Фоод", спој ароматичног биља, меса и сира, односно свега онога чега у Херцеговини има онолико колико то околности дозвољавају. Ако глумци позориште зову "даскама које живот значе", онда ми, винари из Херцеговине, имамо "камен који живот значи" - каже Вукоје.

На виноградима у Засад пољу, који су подигнути уз само корито ријеке Требишњице, на најбољем локалитету који се налази на самом улазу у Требиње, на површини од 25 хектара, засађене су сорте вранац, жилавка, каберне совињон, шардонеј, пино ноар, сирах, мускат, мерлот, тамњаника и малвазија дубровачка.

Вукоје је посебно емотиван према ресторану "Вилла Пергола", који назива ено-гастрономским римејком своје породице. Прије двије године та породична прича је настављена новим ено-гастрономским причама из старог ресторана, у коме је све и почело 1982. године.

Сарадња

Организатори Г.Е.Т. конференције планирају награду "Бијели грозд" проширити и на Аустрију и Мађарску.

Овогодишњи Г.Е.Т. трајао је два дана, а осим о винарству, утицајни туристички стручњаци и представници значајних туристичких институција из Хрватске и Словеније говорили су о трендовима и изазовима у туристичком сектору како би се подстакла важност јачања сарадње јавног и приватног сектора за одрживи развој ено-гастро туризма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана