Нема повластица за електричне аутомобиле у БиХ

Како је за "Независне" рекао Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ, ако неко жели да увезе електрични аутомобил у БиХ, он се царини и опорезује на исти начин као сва друга возила - на увоз се плаћа царина од 15 одсто, и порез на додану вриједност од 17 одсто.

Ковачевић каже да је могуће ослобађање од плаћања царине уколико БиХ са земљом поријекла има потписан уговор о слободној трговини, али то правило важи за било који производ. Он, пак, истиче да УИО није права адреса за питање зашто БиХ није одобрила одређене повластице, као што то ради већина других земаља у Европи.

"УИО је институција која је само надлежна за спровођење политике индиректних пореза, што значи да ова питања треба упутити онима који имају могућност да креирају политику индиректних пореза, а то су Управни одбор УИО, Савјет министара БиХ и парламент БиХ", каже Ковачевић. Они би, како истиче, евентуално могли донијети неку одлуку да врше на одређени начин подстицај кад је у питању увоз возила на електрични погон, тако да се, примјера ради, у царинској тарифи БиХ уведе посебан тарифни број за оваква возила, гдје ће бити мања стопа царине или ослобађање."

Како нам је речено у Савјету министара БиХ, они нису упознати да постоји било какав план или иницијатива да се ускоро уведе нека врста повластице за увоз електричних возила.

Међутим, да није све баш толико црно, говори одређена "рупа" у закону, јер ако имате електрични аутомобил држава нема начина да вам наплати путарину кроз акцизе које се плаћају приликом сипања горива.

"У овом тренутку не постоји законски основ да се на возила која имају напајање на електричну енергију обрачунава и плаћа путарина, изузев оне путарине коју сва возила плаћају на наплатним рампама за кориштење аутопутева", каже Ковачевић.

Иначе, од 10.072 нова возила увезена у БиХ у 2017. години, само 10 их је на електрични погон. То су пет електричних голфова, два електрична митсубишија, једна тесла, један нисан и један мелекс.

Према подацима УИО, најскупљи је тесла модел С, чија је цијена готово 300.000 марака, а у оквиру те суме је чак 68.000 марака дажбина. Слиједе е-голф са 56.000 марака и дажбинама од 12.000 КМ, затим нисан укупне цијене 49.000 марака и давањима од 11.000.

"Возило се пријављује за увоз на граници и добија провозну царинску пријаву на рок од 10 дана. У том року мора се извршити хомологација возила код овлаштеног техничког прегледа, након чега се царини у некој од царинских испостава у БиХ. Плаћају се увозне дажбине и након тога возило се може регистровати код надлежног МУП-а", закључује Ковачевић.

Према наводима Европске комисије, многе европске владе, заједнице и градови нуде различите врсте стимуланса за набавку електричних аутомобила. Како истичу, они варирају од дјелимичног ослобађања од пореза, ослобађања плаћања регистрације, погодности при кориштењу рута за аутобусе у великим градовима и бесплатног паркирања или кориштења електричне енергије. Највеликодушнија у том погледу је Норвешка, чије субвенције износе чак 17.000 евра за куповину аутомобила на електрични погон, што је резултирало тиме да је скоро сваки пети аутомобил у Норвешкој те врсте.

Електрични аутомобили увезени у БиХ у 2017:

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.