Motor rasta usluge, proizvodnja u padu
Banjaluka - Bruto domaći proizvod (BDP) BiH porastao je u prvom kvartalu ove godine za 2,1 odsto u odnosu na isti period lani, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
BDP je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni kvartal porastao za 0,6 odsto.
Za rast je uglavnom zaslužan sektor uslužnih djelatnosti i trgovine, dok je pad zabilježen u većini oblasti u kojima se stvara nova vrijednost. Zbog loše strukture ekonomski analitičari ocjenjuju da rast BDP-a nije ohrabrujući i da ne predstavlja realno stanje u ekonomiji.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, realni rast BDP-a u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima iznosio je 14,8 odsto, stručnim, naučnim i tehničkim djelatnostima 6,8 odsto, a u trgovini na veliko i malo 5,5 odsto. Jedini pozitivan segment na strani rasta je građevinarstvo, koje je ojačalo za 5,3 odsto.
S druge strane, pad je zabilježen u svim proizvodnim i samo jednom ogranku uslužnog sektora. Pad BDP-a u oblasti vađenja ruda i kamena iznosio je 9,2 odsto, poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu 3,7 odsto, sektoru prevoza i skladištenja 3,1 odsto, a u prerađivačkoj industriji 0,8 odsto.
Savjetnik u Spoljnotrgovinskoj komori BiH Igor Gavran kaže da je svaki rast pozitivan, ali da je problematična struktura rasta BDP-a u prvom kvartalu i da zbog toga nema razloga za zadovoljstvo.
- Rast BDP-a od 2,1 odsto lijepo zvuči, ali njegova struktura je jako loša. Najgori rezultati su ostvareni u najvažnijim sektorima koji donose najveću novu vrijednost i to je veoma zabrinjavajuće. Takođe, imamo stopu rasta u oblasti javne uprave, što je katastrofalno, jer bi javna uprava trebalo da ima što manje učešće u BDP-u - naglasio je Gavran.
On je istakao da će omogućavanje izvoza mlijeka na tržište EU imati pozitivan impuls za poljoprivredno-prehrambeni sektor i da se u tom dijelu do kraja godine mogu očekivati poboljšanja i u BDP-u.
- Ukoliko sezona klimatski bude povoljna, možemo očekivati pozitivna kretanja i u energetici. Međutim, generalno sa stanovišta cijele privrede, imajući u vidu da nisu ispunjeni uslovi za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, veliku zaduženost na svim nivoima, političku nestabilnost i druga nepovoljna kretanja, mnogo je više razloga za oprez nego za optimizam - rekao je Gavran.
Prema njegovim riječima, ni rast u trgovini ne izaziva veliki optimizam, jer je pod znakom pitanja kojim je proizvodima trgovano.
- Ukoliko je najveće učešće uvoznih proizvoda, kao što uglavnom jeste, dugoročno gledano to opet može imati samo negativne efekte, jer vidimo da i kretanje spoljnotrgovinske razmjene, iako ima blagog rasta izvoza, nije ohrabrujuće - rekao je Gavran.
Učinak u najvažnijim sektorima
14,8% - administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti
6,8% - stručne, naučne i tehničke djelatnosti
5,5% - trgovina na veliko i malo
5,3% - građevinarstvo
4,7% - finansijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja
-9,2% - vađenje rude i kamena
-3,7% - poljoprivreda
-3,1% - prevoz i skladištenje
-0,8 - prerađivačka industrija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
