Мањак занатлија запаприо цијене услуга

Једна Бањалучанка каже да јој је за квар у купатилу водоинсталатер недавно узео 50 марака иако је раније та услуга коштала 30.

“Још сам га чекала седам дана да дође, толико има посла”, рекла је она.

Јовица Братић, директор Занатско-предузетничке коморе РС, каже да занатство на нашем подручју нестаје, те да због тога долази до поскупљења, што би требало да буде мотивација дјеци да уписују занатске дјелатности, јер је у њима будућност.

“Ако будемо занемарили занатство, биће све скупље и скупље. Сањаћемо занатлије. Да их не бисмо сањали, мораћемо им пружити озбиљну заштиту и цијенити њихове услуге. Зидари, водоинсталатери, молери и сви други занати су тражени у цијелом свијету, не само код нас, јер једноставно заната нема и потражња за њима је све већа и већа”, рекао је Братић и нагласио да се молери или зидари данас не могу наћи за дневницу испод 70 КМ, а која је раније била 50 КМ.

“Они више неће да раде ни за дневницу, него по квадрату, што је у коначници и скупље. Поред зидара и молера, у пекарству се тешко проналази пекар, тако је и у свим другим браншама. Радника је данас све мање и то је проблем, нема возача у Европи, нема конобара, једноставно их нема на тржишту и то је дигло цијену, што је реално очекивати”, каже Братић.

Он каже да и оно мало кадра што имамо одлази вани, гдје је привидно више новца, јер, како каже Братић, скупљи је живот и људи тамо иду по инерцији.

Он сматра да добар мајстор може зарадити и овдје оно што заради вани.

“Највише нам недостаје варилаца, тесара, зидара, механичара, токара, невјероватно, али нам фали свих заната, те Европа само чека наше занатлије. Ми се морамо уозбиљити, вратити и рехабилитовати занатство, дјецу од петог разреда усмјеравати у занатство, а не од средње школе”, каже Братић.

Он истиче да ће приватници морати повећати плате, не зато што хоће, него зато што морају, да би задржали раднике.

Енес Араповић, предсједник Обртничке коморе Унско-санског кантона, каже да занатлије у ФБиХ засад не могу повећати цијену својих услуга из разлога што би изгубили тржиште, односно посао.

“Ми имамо велике проблеме са сивим тржиштем, људима који једва чекају да се цијена повећа и да иду испод цијене, тако да из тог разлога наше регистроване занатлије неће моћи повећати цијену, мада постоји стварна потреба за повећањем”, каже Араповић.

Он истиче да је потражња за занатлијама у ФБиХ велика, те да има радних мјеста, али да нема радне снаге, посебно у Унско-санском кантону, из ког је била прва миграција радне снаге из разлога што су најближи западној граници.

“Покушавамо тај проблем ријешити преко завода за запошљавање, преквалификујемо занатлије. Више нису проблем ни финансије, доста су добре плате занатлијама и радних мјеста за њих има, али нико више овдје не жели остати и радити, нестабилна политичка ситуација је узрок томе”, рекао је Араповић.

Лазо Шешић, један од најпознатијих месара у Бањалуци и предсједник Занатско-предузетничке коморе РС, каже да данас није проблем наћи само месара, него и било коју другу струку попут столара, лимара, јер родитељи не желе дјецу да уписују на занатска занимања иако у томе има посла.

“Данашње занатлије са својим услугама могу да уцјењују колико хоће, не само код нас, него и у иностранству. Данас ниједан занат није тежак, јер постоје машине, све је савремено, само треба руковати њима. У мојој месној индустрији не диже теже од ножа. Све је механизовано, нема више патње као некада”, рекао је Шешић.

Он каже да је један од основних проблема одлазак занатлија у иностранство, а други је што се код нас не школује такав кадар који је потребан и ког нема на бироу, те наглашава да су упис занатлија у школе и њихова пракса кључни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.