ММФ рука спаса и омча око врата?
Сарајево - Огромне фискалне потешкоће посљедњих мјесеци све више притишћу Федерацију БиХ и све њене институције, због чега власти једини излаз и могући спас од банкрота, али и најављених социјалних немира, виде у новој финансијској ињекцији Међународног монетарног фонда (ММФ).
Но, истовремено се поставља и кључно питање: ако знамо да је ММФ од власти испословао нови Закон о раду, што је био један од кључних услова нове транше пријеко потребног кредита, да ли је Федерација већ сада у статусу "дужника роба" (дужничког ропства) према ММФ-у?
Можемо ли, наиме, у будућности очекивати да ова међународна финансијска институција, која "оперише" искључиво у фискално нестабилним и полупропалим државама, БиХ држи у шаци преко њених власти, које беспоговорно извршавају ММФ-ове захтјеве?
Професор Вјекослав Домљан, један од водећих економиста и економских теоретичара у БиХ, сматра да овај закључак и те како стоји.
"Иако је БиХ тренутно умјерено задужена држава, али само зато што нам не дају кредит, јер је међународно тржиште капитала затворено за нас, требало би да размишљамо како да се ослободимо ММФ-а. Власти би морале имати такав план који би обухватао пет до 10 година", истиче Домљан.
Он не спори да је нужно осигурати нова средства, јер је велика неликвидност у цијелој држави, али и наводи неопходност плана о изласку из аранжмана с ММФ-ом, пишу Независне новине.
"Гдје је ММФ, то онда значи да нешто није у реду, јер је елементарно правило да, кад је ММФ унутра, онда су страни инвеститори вани. Нема инвестиција, али нема ни реформских закона у БиХ. Сигурно се ништа не ради", злослутно закључује Домљан.
Есад Бајтал, социолог, филозоф и економски аналитичар из Сарајева, иде и корак даље те закључује да је задатак ММФ-а управо да створи дужничко ропство.
"То је модерна колонизација. Сви ми радимо за њих - и немамо ништа, а они не раде ништа - а имају све! А наши политичари кокетирају с ММФ-ом и имају од њих личне користи", закључује Бајтал, који подсјећа на исландски примјер изласка из дужничког ропства с ММФ-ом.
"А што се тиче најављених протеста, питање је само хоће ли невоља успјети побиједити страх? Синдикат штити оне с којима су у спрези, а у спрези су с властима, јер је синдикат купљен преко њихових вођа, док студенти шуте. Имамо, нажалост, потпуно 'мртву' студентску популацију", закључује Домљан.
Един Ибрахимовић, директор "Бихаћке пиваре", иако пословни човјек, прижељкује протесте, али не и немире.
"Много је неправде у овој држави, а на функцијама је друштвени шљам. И једино 'летва' овдје нешто може промијенити, јер тужилаштва су корумпирана, а друштво је јако раслојено", наглашава Ибрахимпашић.
Сматра да су протести могући, али да друштву никако не требају немири.
"Из ове ситуације, из ове глиби, тешко је изаћи с истим људима. Све треба ресетовати", закључује директор "Бихаћке пиваре".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
