Извоз из РС повећан за 2,8 милиона КМ

Истовремено, остварена је покривеност увоза извозом од 212,6 одсто.

У односу на исти период 2016. године, извоз је повећан за 2,8 милиона КМ или 16,1 одсто, док је увоз смањен за 0,6 милиона КМ или 5,9 одсто.

Према ријечима секретара Удружења за пољопривреду, водопривреду, рибарство,

прехрамбену и дуванску индустрију Привредне коморе Републике Српске Славка Стевановића, са оствареним резултатима у спољнотрговинској размјени овај сектор се налази у врху привредних грана у сектору производње хране, пића/воћа и брашна.

„То је уочљиво из података о спољнотрговинској размјени у првом полугодишту ове године, према којима је извоз млијека и мљечних прерађевина био 10 милиона КМ, воћа 32,5 милиона КМ, а брашна 23,1 милион КМ.

Ту је и покривености увоза извозом, која је код млијека и мљечних прерађевина била 243,9 одсто, код воћа 163,3 одсто и код брашна 303,9 одсто“, напомиње Стевановић за Срну.

Када је ријеч о структури извоза по производима, млијеко је заступљено 77,2 одсто, а мљечне прерађевине 22,8 одсто, док у увозу млијеко учествује 21 одсто, а прерађевине 79 одсто.

„Треба рећи да сиреви у којима је око 90 одсто свјежи сир, у извозу учествују два одсто, а у увозу 56,7 одсто, или, посматрано по реалним подацима - извоз је 0,4 милиона КМ, а увоз 5,4 милиона КМ“, прецизира Стевановић.

Неповољна структура у погледу производа произилази из неповољне структуре производње, што се види из података о производњи у 2016. години, када је од 82,6 хиљада тона прикупљеног крављег млијека произведено 2,6 хиљада тона сирева, од чега свјежег сира 2,4 хиљаде тона, а меких и тврдих сирева 0,2 хиљаде тона.

Посматрано по државама, млијеко и прерађевине су извожени у све државе у ЦЕФТ-а региону, те у Хрватску.

Највише се извозило у Црну Гору /62,3 одсто/ и у Хрватску /30,1 одсто/, а увозило се из Њемачке /56,5 одсто/, Србије /36,2 одсто/, те мање количине из Италије, Пољске, Чешке и других земаља.

„У односу на исти период 2016. године, извоз је повећан једино у Хрватску, и то са 2,5 милиона КМ на 6,1 милион КМ или за 144 одсто, што је довело до повећања учешћа са 14,4 одсто на 30,1 одсто“, наводи Стевановић.

Томе су, у великој мјери, допринијеле могућности извоза у земље ЕУ почетком године.

Када је ријеч о увозу, дошло је до значајне измјене у висини и структури учешћа Њемачке и Србије.

„Увоз из Њемачке повећан је са 2,7 милиона КМ на 5,4 милиона КМ, а учешће у укупном увозу са 26,7 одсто на 56,5 одсто, док је увоз из Србије смањен са 6,2 милиона КМ на 3,4 милиона КМ, а учешће у укупном увозу са 65,3 одсто на 36,2 одсто“, наводи Стевановић.

Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Републике Српске Славко Стевановић каже да, имајући у виду посљедице суше, односно смањење производње сточне хране, треба очекивати да ће до краја године доћи до ублажавања тренда раста извоза.

Ипак, захваљујући добрим резултатима у првом полугодишту, извоз млијека и мљечних прерађевина у овој години биће већи од извоза него у 2016.

Да би се добри резултати у спољнотрговинској размјени задржали и побољшали неопходно је и повећање, прије свега, мљечних прерађевина, нарочито меких и тврдих сирева.

„За то постоје предуслови у расположивој сировинској основи, јер се годишње прикупи свега 26 одсто од 215 милиона тона свјежег млијека, које, уз потрошњу за продукцију и властиту употребу у домаћинствима, у великом дијелу завршава изван робних токова“, каже Стевановић за Срну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.