Извоз и приватна потрошња мотор економског раста
Сарајево - БиХ је прошле године забиљежила економски раст од око три одсто чему су највише допринијели извоз и приватна потрошња, док је допринос инвестиција и јавне потрошње био скромнији.
Те податке објелоданила је Дирекција за економско планирање БиХ у билтену “Економски трендови - годишњи извјештај”, у којем је наглашено да је остварени економски раст у 2017. на нивоу оног који је забиљежен и годину раније.
Процијењену стопу економског раста од око три одсто у Дирекцији представљају као наставак тренда економског опоравка у БиХ који је у највећој мјери посљедица повољних економских кретања у земљама ЕУ и у нешто мањој мјери у земљама региона.
Економски раст у земљама ЕУ у 2017. години износио је 2,4 одсто у односу на годину раније, док је стопа раста у земљама западног Балкана достигла 2,5 одсто.
Подаци Дирекције за економско планирање говоре да је у БиХ остварен раст физичког обима индустријске производње од 3,1 одсто који је пратио повећање броја запослених у индустријском сектору.
- Ово представља наставак тренда раста из претходне године и углавном је посљедица повољног међународног економског окружења у земљама ЕУ и региона - казали су у Дирекцији.
Нагласили су да су економска дешавања у БиХ била у знаку спољног сектора гдје се посебно истиче робна размјена са свијетом.
- БиХ је у 2017. године забиљежила двоцифрене стопе раста укупне робне размјене, извоза и увоза робе. Повећање извозне тражње и цијена извозних производа (метали и енергенти) резултирали су повећањем робног извоза од 17,4 одсто у односу на годину раније - казали су у Дирекцији.
Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да је, ипак, економија у БиХ још доста слаба ако се узме у обзир опште економско-социјално стање.
- Треба нам још нових радних мјеста, инвестиција и пројеката јер је ово још ниско када се узме БДП по становнику - рекао је Павловић. Остварена стопа економског раста у 2017. године потврдила је и раније прогнозе домаћих и међународних финансијских институција.
Струја
Дирекција за економско планирање је навела да је остварена стопа раста физичког обима производње у периоду 2017/2016. мања у односу на раст из 2016/2015. године, што је посљедица слабљења производње струје на годишњем нивоу од око четири одсто. На то је, кажу, утицала неповољна хидролошка ситуација јер је у хидроелектранама смањена производња и до 30 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
