Дијаспора од банкомата треба да постане улагач

Жељка Кокот
Дијаспора од банкомата треба да постане улагач

Бањалука - Новчане трансфере дијаспоре, који чине 13,4 одсто бруто домаћег производа БиХ, треба трансформисати у инвестиције, да би потенцијал дијаспоре, која тренутно представља банкомат, био искоришћен за генерисање дугорочног развоја домаће привреде.

Један је то од низа закључака на трећем бизнис форуму дијаспоре БиХ "БхдиаФор 2015", који је у петак у Бањалуци окупио око 150 учесника из више од 20 земаља.

Дијаспору БиХ чини око два милиона исељеника, који су махом у ратном периоду потражили боље услове за живот у иностранству. Они су прошле године родбини и пријатељима послали 2,31 милијарду КМ, а због великог износа дознаке из иностранства имају значајну улогу у домаћој економији. Учесници форума су закључили да је због тога приоритет подизање свијести о значају и потенцијалима које дијаспора посједује и стимулисање инвестиција, које су у знатном паду.

- Неопходно је успостављање чвршћих пословних веза између домаћих и компанија чији су власници из наше дијаспоре, да би био трасиран одржив развој привреде - истакао је предсједник Организационог одбора форума Владимир Суботић.

Он је казао да је дијаспора спремна да са партнерима у БиХ подијели капитал, знање и искуства.

- Сектори пољопривреде, информационих технологија, логистике и обновљивих извора енергије препознати су као најперспективнији за улагање - истакао је Суботић и навео да је у плану оснивање кластера пољопривредних произвођача, да би били формирани канали дистрибуције домаћих производа у иностранство.

Предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић сматра да су сајмови одлична прилика да се наши привредници представе дијаспори и истиче да су то на најбољи начин искористили винари и произвођачи намјештаја, који остварују суфицит у трговини са иностранством.

- Одиграли смо важну улогу у рјешавању проблема двоструког опорезивања фирми које обављају лон послове и забране извоза на Косово. Суочавамо се, међутим, са проблемом огромне сиве економије и недовољним контролама на граничним прелазима - каже Васић.

Гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић је истакао да је неопходно снизити трошкове трансфера новца из иностранства.

- Око 50 одсто дознака из иностранства се слијева путем неформалних дистрибутивних канала, а смањењем трошкова трансфера могуће су годишње уштеде од око 20 милиона КМ - истиче Софтић.

Замјеник градоначелника Бањалуке Јасна Бркић истакла је да је највећи град у Српској препознат као средина са добрим амбијентом за инвестирање, што потврђује и сертификат повољног пословног окружења.

- Из градске касе је током године издвојено 1,9 милиона КМ за разне врсте подстицаја привреди, а основан је и Иновациони центар, који успјешно ради на реализацији бизнис идеја - казала је Бркићева.

На форуму су одржане специјалне сесије, на којима су разматране могућности за инвестирање у најперспективнијим секторима.

Форум

Прва два издања форума одржана су у Приједору и Сарајеву. Форум је до сада окупио више до 500 учесника из БиХ и иностранства, а путем упитника мапирао више од 1.000 чланова дијаспоре као потенцијалних инвеститора и успјешних менаџера из четрдесетак земаља.

 

Потенцијали дијаспоре

- Новчане дознаке

- Инвестиције

- Пружање тржишних информација

- Пословна сарадња са домаћим фирмама

- Улагање у развојне фондове

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана