Bugarska odvarila cijevi Južnog toka
Sofija - Ministarstvo ekonomije i energetike Bugarske saopštilo je da u toj zemlji nije obustavljena realizacija projekta izgradnje gasovoda Južni tok.
"Radovi na projektu Južni tok se nastavljaju na tehničkom i ekspertskom novou", navodi se u saopštenju bugarskog ministarstva dostavljenom Beti.
U Bugarskoj je, kako su objavili mediji, razmontiran prvi spoj cijevi gasovoda Južni tok, nakon upozorenja Evropskog parlamenta da taj projekat treba obustaviti.
Prvi var na cijevima, kao simbol početka izgradnje gasovoda kroz Bugarsku, napravljen je oktobra 2013. godine, a događaju su prisustvovali predstavnici ruskog Gasproma, glavnog finansijera izgradnje Južnog toka.
"Cijevi su premještene u skladište, gdje će biti privremeno i koristiće se u daljim radovima", navodi se u saopštenju bugarskog Ministarstva ekonomije i energetike.
Bugarska će se boriti za Južni tok
Bugarska namjerava da se bori za realizaciju projekta Južni tok izjavio je bugarski ministar ekonomije i energetike Dragomir Stojnev.
Stojnev smatra da je u slučaju uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji neophodno usvajanje finansijskog mehanizma kompenzacija za države koje bi mogle da pretrpe štetu,
"Ako Evropska narodna partija dobije izbore u EU, Južni tok bi mogao da bude obustavljen i mi ćemo da izgubimo na hiljade radnih mjesta, višemilionske investicije, a takođe i bezbjedne isporuke prirodnog gasa za našu privredu", upozorio je Stojnev, prenosi Itar tas s.
Stojnev naglašava da je Rusija strateški partner Bugarske.
Kako je dodao, Sofija će "ispuniti odluke Evropske komisije ali će se boriti da eventualnu odluku o sankcijama usaglase i podrže sve zainteresovane strane".
Istovremeno, bugarski radio "Fokus" prenosi izjavu zvanične predstavnice evropskog komesara za energetiku Sabine Berger da realizacija projekta Južni tok zahtjeva političke pregovore.
"U ovom trenutku politički pregovori se ne vode, tokom ove godine održana su dva sastanka radne grupe za Južni tok na tehničkom nivou", rekla je Berger.
Berger je dodala da je radna grupa dužna da odredi pravne granice funkcionisanja gasovoda Južni tok na teritoriji EU koje treba da odgovara evropskim potrebama. Ona je takođe dodala da je krajem prošle godine bila donijeta konačna odluka o ekspolataciji gasa u nalazištu Šah Deniz 2 u Azarbejdžanu, odakle bi Evropa od 2019. godine na godišnjem nivou mogla da crpi 10 milijardi kubnih metara gasa , što čini 20 odsto njenih potreba.
"Sadašnji događaji potvrđuju koliko je za EU važna diversifikacija isporučilaca i tranzita gasa, kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih izvora. Rusija je značajna zemlja za isporuku gasa, ali, razumije se, imaćemo i druge izvore, kao što je Norveška, odakle stiže 30 odsto gasa za EU. Važnu ulogu ima i Alžir... ", zaključila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
