Бугарска одварила цијеви Јужног тока

"Радови на пројекту Јужни ток се настављају на техничком и експертском новоу", наводи се у саопштењу бугарског министарства достављеном Бети.

У Бугарској је, како су објавили медији, размонтиран први спој цијеви гасовода Јужни ток, након упозорења Европског парламента да тај пројекат треба обуставити.

Први вар на цијевима, као симбол почетка изградње гасовода кроз Бугарску, направљен је октобра 2013. године, а догађају су присуствовали представници руског Гаспрома, главног финансијера изградње Јужног тока.

"Цијеви су премјештене у складиште, гдје ће бити привремено и користиће се у даљим радовима", наводи се у саопштењу бугарског Министарства економије и енергетике.

Бугарска ће се борити за Јужни ток

Бугарска намјерава да се бори за реализацију пројекта Јужни ток изјавио је бугарски министар економије и енергетике Драгомир Стојнев.

Стојнев сматра да је у случају увођења економских санкција Русији неопходно усвајање финансијског механизма компензација за државе које би могле да претрпе штету,

"Ако Европска народна партија добије изборе у ЕУ, Јужни ток би могао да буде обустављен и ми ћемо да изгубимо на хиљаде радних мјеста, вишемилионске инвестиције, а такође и безбједне испоруке природног гаса за нашу привреду", упозорио је Стојнев, преноси Итар тас с.

Стојнев наглашава да је Русија стратешки партнер Бугарске.

Како је додао, Софија ће "испунити одлуке Европске комисије али ће се борити да евентуалну одлуку о санкцијама усагласе и подрже све заинтересоване стране".

Истовремено, бугарски радио "Фокус" преноси изјаву званичне представнице европског комесара за енергетику Сабине Бергер да реализација пројекта Јужни ток захтјева политичке преговоре.

"У овом тренутку политички преговори се не воде, током ове године одржана су два састанка радне групе за Јужни ток на техничком нивоу", рекла је Бергер.

Бергер је додала да је радна група дужна да одреди правне границе функционисања гасовода Јужни ток на територији ЕУ које треба да одговара европским потребама. Она је такође додала да је крајем прошле године била донијета коначна одлука о експолатацији гаса у налазишту Шах Дениз 2 у Азарбејџану, одакле би Европа од 2019. године на годишњем нивоу могла да црпи 10 милијарди кубних метара гаса , што чини 20 одсто њених потреба.

"Садашњи догађаји потврђују колико је за ЕУ важна диверсификација испоручилаца и транзита гаса, како би се смањила зависност од појединих извора. Русија је значајна земља за испоруку гаса, али, разумије се, имаћемо и друге изворе, као што је Норвешка, одакле стиже 30 одсто гаса за ЕУ. Важну улогу има и Алжир... ", закључила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.