БиХ увезла 152 милиона литара воде

Само минералне и газиране воде без заслађивача увезено је у вриједности од 20 милиона КМ, што је за готово пет пута више од вриједности исте извезене воде. Највише незаслађене воде БиХ је увезла из Хрватске, и то 19,6 милиона литара у вриједности од 9,1 милион КМ, док је у исту земљу извезла три пута мању количину. Поред Хрватске, БиХ је лани увозила из Србије и Словеније.

Ову тему поново је покренула вијест да је Тешањски кисељак заузео 4. мјесто на најпрестижнијем такмичењу свјетских вода у америчком Беркли Спрингсу. И Тешањски кисељак није једини примјер. Целвик, Оаза, Prindess на Беркли Спрингсу су редовно заузимали једно од прва три мјеста.  Беркли Спрингс дао је потврду квалитета води у БиХ, међутим свијест домаћих купаца оријентисана је према увозној води, пише "Радиосарајево.ба". 

Потпредсједник Групације произвођача безалкохолних пића и воде у Спољнотрговинској комори БиХ Харис Муслић изјавио је за да се не ради само о води, већ и да се остали домаћи производи слабије продају на тржишту БиХ, јер су купци окренути ка страној роби. 

"Наше границе су флексибилне и увози се све. Често се увезу и производи да нису контролисани. Други проблем је да наши купци немају везу с домаћим производом, као што је то примјерице у Хрватској, гдје се радило квалитетно и добро. На жалост тај осјећај код наших потрошача није изграђен", рекао је Муслић.

Стране воде годинама су имале агресивну маркетиншку кампању, али су много инвестирале и у маркетиншку опрему. Бројни кафићи, пицерије, ресторани у БиХ, као и трговине имале су хладњаке, тенде, сунцобране, чаше са знаком и брендом стране воде.

Према Муслићевој оцјени, стране воде много више су заступљене на полицама трговина у БиХ у односу на домаће, те је то кључни разлог њихове боље продаје.

"Страни произвођачи воде ушли су с добром комерцијалном кампањом према ретаилерима, продајним ланцима, малим купцима итд. Рекламе и нису толико примјетне, као и маркетиншка опрема. Имате домаће воде Витинку и Сарајевски кисељак, који нису у заостатку за страним произвођачима по питању маркетиншке опреме. Рјешење је у бољим и строжијим контролама на граници и да се наше трговине више освијесте по питању домаћих производа", закључио је Муслић. 

Често се у БиХ, на бројним конгресима, састанцима високих политичких или привредних делегација, научним скуповима, округлим столовима може видјети страна вода. Муслић каже да на примјер у бх. институцијама од државног до општинског нивоа, се правдају да су страни произвођачи воде дали повољније услове на конкурсу и да су по Закону о јавним набавкама добили посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.