БиХ прошле године највише увозила нафту, лијекове, струју, угаљ па чак и хљеб

БиХ прошле године највише увозила нафту, лијекове, струју, угаљ па чак и хљеб 21.01.2018 13:32 | klix.ba

Сарајево - Босна и Херцеговина прошле године је увезла робу у вриједности од 16.926.945.856 КМ, а међу топ 20 увезених производа су нафта, аутомобили, угаљ, лијекови, струја, машине, текстил, храна, пшеница, месо па чак и хљеб и пекарски производи.

С обзиром на то да је покривеност увоза извозом у БиХ већа за 61,5 одсто, није тешко примијетити дефицит трговинске размјене БиХ.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ о извозу, БиХ је прошле године увозила оне производе које сигурно може сама производити и већ производи.

"На листи од топ 20 увозних производа се налазе и камени угаљ, уље сјемена сунцокрета, различити прехрамбени производи, чоколада, пшеница и суражица, говеђе месо, хљеб, пецива, пиво, вода, намјештај од дрвета, духан и његови производи, различити хемијски и фармацеутски производи који су заступљени и у домаћој производњи", казали су нам из Спољнотрговинске коморе БиХ.

На врху листе производа које је БиХ највише увозила у 2017. су нафтна уља и уља добивена од битуменских минерала за чију куповину је БиХ издвојила 878.537.978 КМ. Аутомобили и друга моторна возила су на другом мјесту, а увезено их је у вриједности 659.235.596 КМ.

БиХ је донедавно била једини регионални извозник електричне енергије, а од прошле године може се сматрати великим увозником струје. На листи топ 20 увезених производа у БиХ 2017. године, електрична енергија је на шестом мјесту, а увезли смо је у вриједности 280 милиона КМ. Због недостатка електричне енергије БиХ је прошле године морала увозити и угаљ на који је потрошено 426 милиона КМ.



Којим стратегијама БиХ може ослободити трговинску размјену велике зависности од увоза питали смо младог економског аналитичара Адмира Чавалића. Он нам говори како БиХ не треба размишљати о претјераним мјерама протекционистичке политике јер се интегрише у једну од највећих трговинских заједница на свијету - Европску унију.

"Наше вањскотрговинске баријере ће све више падати, елиминисати се и слично. У том смислу не треба размишљати о блокади трговине и протекцијама, барем не на дужи период. Међутим, уопштено се не требамо водити максимом да купујемо домаће, већ да производимо домаће и квалитетно. Мала економија БиХ је идеална за економију која ће се ослањати на извоз. То су искуства држава попут Словачке која је географски слична нашој земљи. Ми требамо привући велике мултинационалне компаније како би оне код нас производиле и извозиле на глобално тржиште. То се, нажалост, не дешава, јер оне углавном иду у Србију", истиче Чавалић.

Поред отварања граница при уласку у ЕУ, појашњава Чавалић, БиХ очекује такозвана фискална хармонизација. То значи како ће БиХ изгубити фискалну предност и мање порезе у односу на земље ЕУ. Међутим, кад се БиХ интегрише у ЕУ тржиште, заштитит ће се од производа ван тог тржишта. Чавалић наглашава како ЕУ тржиште, као једно од најзаштићенијих, представља шансу БиЈ.

"Морамо све више причати о либерализацији, а не протекционизму. Боље је да се посветимо томе како да унаприједимо наше извознике, а не како да заштитимо домаћу производњу. У економији одстоји феномен мале индустрије који каже да уколико на дуги рок штитите одређену индустрију, та индустрија се никада неће развити и никада неће унаприједити властиту конкурентност, већ ће већину својих ресурса трошити на то да осигура што већу заштиту. То значи како неће тежити иновацијама, већ већим баријерама. Нажалост, БиХ нема ни тај луксуз да нешто посебно заштити, изузев географске припадности или традиционалног босанског ћевапа", рекао нам је Чавалић.

Иако су посљедњи на листи топ 20, занимљиво је како је БиХ 2017. потрошила скоро 120 милиона КМ на куповину хљеба, пецива, колача и сличних пекарских производа. Овај податак изненадио је и Чавалића.

"Разумио бих да је ријеч о пшеници. Једино економско објашњење јесте да су се појавиле неке велике потребе за хљебом. Али, опет, веома чудно", рекао нам је Чавалић.

Подаци говоре како је у БиХ увезено и скоро 130 милиона КМ пшенице и суражице, 130 милиона КМ говеђег меса, 196 милиона КМ говеђе коже, близу 140 милиона КМ текстилних материјала, 132 милиона КМ чоколаде и сличних прехрамбених производа, 140 милиона КМ уља од сунцокрета... Наша земља увезла је укупно 16,9 милијарди КМ робе, од чега су на топ 20 највише увезених производа потрошене 5,2 милијарде КМ.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица