Баријере коче извоз

Марина Чигоја
Баријере коче извоз

Бањалука - Нецаринске баријере са којима се сусрећу извозници из РС и БиХ много су присутније на тржиштима ЦЕФТA, него у Европској унији, а најизраженије су у Србији и Хрватској.

У Спољнотрговинској комори БиХ истичу да су баријере земаља ЦЕФТA потпуно неоправдане и да представљају отворено кршење одредби ЦЕФТA и принципа слободне трговине.

Међу најчешћим баријерама истичу се предуго задржавање робе на граничним прелазима, те непризнавање налаза и сертификата о исправности и квалитету домаћих производа.

- Ове баријере један су од основних узрока дугогодишњег дефицита у спољнотрговинској размјени, поготово са сусједним земљама и другим чланицама ЦЕФТA. С друге стране, наши произвођачи нису равноправни ни на домаћем тржишту, јер систем у бољи положај ставља увознике и страну робу, уз погубан утицај страних трговачких ланаца - кажу у СТК.

Нецаринске баријере везане за поступак царињења и одобравања пласмана најчешће се огледају у константном подвргавању контролама производа истог произвођача из БиХ, за чије се рјешење чека посљедњи дан прописаног законског рока од 60 дана.

Поред тога, произвођачи воде из БиХ, осим једног у власништву компаније из Хрватске, не могу добити дозволу за извоз, нити им се признају сертификати издати у ЕУ. За извоз стиропора, произвођач из БиХ мора издвојити око 5.200 КМ за анализу, а одобрење чекати годину.

- Поред тих, примјењују се и нецаринске баријере формално-техничког карактера. Тако се, у сектору грађевинарства признају искључиво атести ИГХ из Загреба, који су редовно скупљи и од оних издатих у ЕУ -  истичу у СТК.

Чести су и проблеми при извозу јаја у Хрватску и повремене потпуне обуставе због неусклађености правилника и непризнавања пратеће документације.

- Забрана увоза живих говеда, меса и прерађевина од говеђег меса поријеклом из БиХ због појаве болести, уведена прије три године, траје и данас, иако разлози за то већ дуго не постоје, а наши прерађивачи могу извозити прерађевине само ако је поријекло говеда из Србије - кажу у СТК и додају да, уколико се не постигне сагласност између чланица ЦЕФТA, БиХ треба повећати све административне трошкове и трошкове царињења на увозну робу од 100 до 600 одсто, односно примијенити пуни реципроцитет у процедури анализа и царињења увозне робе.

- Овај проблем се може ријешити и мрежом билатералних споразума или протокола, какав су закључиле БиХ и Србија - казали су у СТК.

Предсједник Удружења пољопривредника и сточара РС Владимир Усорац каже да производи у БиХ улазе без икаквих проблема и стварају нелојалну конкуренцију домаћим произвођачима.

- БиХ само са Хрватском губи 24 милиона КМ годишње на ветеринарском прегледу. Када они увозе у БиХ плаћају 47 КМ, а кад ми извозимо у Хрватску плаћамо 435 марака ветеринарски преглед - нагласио је Усорац.

Он истиче да је извоз у Србију и Хрватску веома отежан због саме БиХ.

- У свим земљама свијета преглед робе при извозу обавља се на посљедњој царинској испостави према држави у коју се извози, док се код нас обавља у регији којој извозник припада, тако да имамо дупли посао - казао је Усорац.

Протокол са Србијом

У СТК истичу да је у циљу потпуног уклањања баријера преговарано са Србијом и Хрватском о закључивању споразума о узајамном признавању докумената акредитованих тијела за оцјену усклађености у спољнотрговинском промету.

- Преговори су резултирали парафирањем одговарајућег Протокола са Србијом, који је потписан почетком овог мјесеца, док су преговори са Хрватском блокирани са њихове стране - навели су у СТК.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана