Банке имају вишка 344 милиона марака

Маријана Миљић
Банке имају вишка 344 милиона марака

Бањалука - Осам банака са сједиштем у РС на рачуну Централне банке БиХ имају 875,76 милиона КМ, што је за чак 343,82 милиона марака више од износа прописаних резерви које морају посједовати.

Подаци о расположивом новцу наведени су студији квантитативног утицаја увођења показатеља покрића ликвидности имовине коју је урадила Агенција за банкарство РС.

- Све банке из Српске закључно са крајем септембра прошле године испуњавале су обавезну резерву која се држи на рачуну код Централне банке БиХ. Та обавеза је износила 531,94 милиона, али су банке премашиле лимит за 343,82 милиона КМ. Овај износ новца показује да банке у Српској имају значајан износ готовог новца, односно високо ликвидне резерве - наведено је у студији.

У Удружењу банака БиХ појашњавају да банке на рачуну обавезних резерви код Централне банке држе новац који није орочен и са њим не могу готово ништа радити.

- На тај новац банке не плаћају или плаћају изузетно ниску камату клијентима, а са друге стране Централна банка плаћа негативну камату банкама. Банке од новца који није орочен могу пласирати свега 15 одсто за краткорочно финансирање, а сав остали износ не могу користити. Једноставно тај новац није орочен и клијент га може повући када год пожели - казао је извршни секретар Удружења банка БиХ Берислав Кутле.

Нагласио је да много већи износ вишка ликвидног новца на основу обавезних резерви имају банке у ФБиХ, него у РС.

- Банке у РС имају око 20 одсто ликвидног новца који није у употреби, а банке у ФБиХ више од 28 одсто. Међутим само мали износ овог новца банке могу користити и то искључиво за краткорочно кредитирање и на тај новац наплаћују ниску камату управо због тога што тај новац потиче из ових извора - казао је Кутле.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да подаци да обавезне резерве банка из Српске премашује износ од 343 милиона марака показују да грађани Српске мање троше, а више новац држе на текућим рачунима.

- Банке не би држале новац на рачуну Централне банке да не морају, али информација да има 343 милиона марака прекорачења показује да имају и вишка. Новац је роба која треба да циркулише и да се позајмљује. Можда су и њихови пласмани недовољно сигурни и банке самим тим вишком новца додатно желе да се обезбиједе и не потроше га, јер можда може бити споран. Обавезне резерве су у вези са новцем који је резервисан у случају проблема код датих кредита, односно за обезбјеђење банкарског сектора - казао је Павловић.

Банкари се већ дуже вријеме жале да немају довољно добрих пројеката, прије свега у привреди, у које би пласирали новац, а исцрпљен је и раст кредитирања становништва. Због тога расте износ новца којим располажу, што је довело и до драстичног пада камата које банке нуде на депозите.

Стресни период

Агенција за банкарство РС дошла је до закључка да је банкарски сектор Српске одржао задовољавајући ниво ликвидности за стресни период од 30 дана.

- Показатељ покрића ликвидности који представља однос између заштитног слоја ликвидности и нето ликвидних одлива на нивоу банкарског сектора износи 172 одсто, а минимални захтјев је 100 одсто. Само једна мања банка у РС има стопу од 84 одсто али, с обзиром на структуру њеног власништва, извјесно је да би она у врло кратком року могла обезбиједити ликвидносну линију и побољшати ниво овог показатеља - наведено је у студији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана