Банкама на чување дају све више новца

Од укупног износа депозита, на грађане и нефинансијска предузећа односи се 14,80 милијарди марака или 83 одсто од укупног износа штедње. Само на депозите становништва отпада 10,70 милијарди марака и до сада су расли по стопи од 8,1 одсто годишње, док се на депозите нефинансијских предузећа односи 4,10 милијарди КМ уз стопу раста од 10,4 одсто.

- Укупни депозити у идуће три године наставиће да расту по стопи од осам одсто, ако буду остварене прогнозиране стопе привредног раста, те створени повољнији услови на тржишту рада, али и очувана стабилност банкарског сектора. Ти параметри представљају реалну претпоставку за наставак раста депозита. Ако, с друге стране, буду погоршани услови на тржишту рада, али и додатно ослабљена привредна активност, доћи ће до слабије стопе раста од шест одсто - навели су у ДЕП-у.

Са њиховим прогнозама слажу се и економисти, који наводе да је тешко оцијенити до када ће грађани и предузећа чувати новац у банкама.

- Штедња грађана свакако ће расти, док од стране компанија можемо очекивати стагнацију или благи раст штедње, с обзиром на велику неликвидност у реалном сектору. На крају, због акумулирања новца у банке можемо очекивати повећану ликвидност банкарског сектора, јер им грађани дају новац на чување, а не улажу га у покретање неких послова и друге видове бизниса - казао је извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац.

С обзиром на тешку ситуацију у којој се налази највећи број становника БиХ, Грабовац истиче да банкама на чување повјеравају новац који добију од родбине из иностранства.

- Осим тога, велики број грађана зарадио је новац и у неким сивим зонама, односно ван легалног тока пословања и стављају га на штедњу. Поједини на штедну књижицу стављају и новац који добију продајом некретнина. Велики број грађана у недостатку алтернатива за улагање, једноставно даје новац банкама на чување, упркос ниским каматним стопама на штедњу - казао је Грабовац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.