Александар Влаховић, предсједник Савеза економиста Србије, за Глас Српске: Политика мора истински дићи рампу сарадњи привредника

 Ипак, добро је да политички лидери региона макар декларативно истичу да стабилност и регионална сарадња немају алтернативу, али није добро да се свако мало подгрејавају политичке тензије унутар региона, каже у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.

* ГЛАС: Како гледате на економске прилике у региону и његову перспективу у кратком и средњем року?

ВЛАХОВИЋ: Од почетка економске кризе 2009. године кључни проблем земаља западног Балкана био је значајно смањење прилива страних директних инвестиција и генерално финансијског капитала. Готово све земље у региону неспремно су дочекале економску кризу, оптерећене инхерентним структурним проблемима. У годинама високог прилива инокапитала ти проблеми нису били јасно видљиви. Након почетка кризе, растући унутрашњи и екстерни дефицити покривани су убрзаним задуживањем. Промена у економској политици већине земаља региона наступила је тек након 2014. године. Оне више или мање успешно фискалну консолидацију заснивају на штедњи, паралелно спроводећи програм структурних реформи. У протеклој години раст у региону западног Балкана је био мањи од пројектованог, првенствено због слабије економске активности у Србији, и износио је 2,6 одсто. Подсетићу да је раст у 2016. години износио 2,9 одсто. Запосленост је достигла предкризни ниво. Незапосленост, а посебно незапосленост младих је и даље највећи проблем, с тим да постоје значајне разлике између појединих земаља западног Балкана. Генерално средњорочна пројекција развоја економске активности је позитивна, те се у овој и наредној години очекује раст од 3,3 и 3,6 одсто респективно. При томе, обезбеђење фискалне одрживости и макроекономске стабилности остаје главни приоритет. То подразумева даље смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП), одржање фискалних дефицита на нивоу до просечно 1,5 одсто БДП-а, смањење екстерних дефицита и интензивније спровођење структурних реформи.

* ГЛАС: За мање од десет дана очекује нас трећи "Јахорина економски форум" чија је тема фокусирана на регионалну сарадњу. Да ли постоји искрена жеља за економску сарадњу земаља у региону или видимо више декларативно залагање?

ВЛАХОВИЋ: Ако питате привреднике жеља за сарадњом је искрена. То је и логично. Међусобна сарадња земаља западног Балкана је природна и има дубоке историјске корене. Све ове земље, изузев Албаније, су биле део јединственог економског простора. Довољно је анализирати структуру спољнотрговинских токова унутар регије и закључити да је она последица чињенице да смо, не тако давно, били део заједничке државе. Простор за унапређење међусобне сарадње постоји. Чини ми се да томе много више доприносе пословни, него политички лидери. Политика мора да следи потребе пословне заједнице, односно да уклања баријере за слободан проток робе и капитала. Унапређење конкурентности наших земаља ће бити постигнуто јачим економским повезивањем. Данас је Србија први трговински партнер Црној Гори, Македонији и један од најважнијих БиХ, тржишта Хрватске и посебно Словеније су, такође, значајна и на страни извоза и увоза. Такође, Србија, остварује суфицит у размени са Црном Гором, БиХ и Македонијом, а има готово уравнотежени ток са Словенијом. Све земље региона, брже или спорије, стреме заједничком циљу - ЕУ. Између неких земаља су већ започети заједнички инфраструктурни пројекти, са циљем да се читав западни Балкан нађе на мапи Трансевропске транспортне мреже. Изградњом квалитетних саобраћајница допринеће се још бољим везама привреда региона.

* ГЛАС: Да ли су неријешени политички односи између земаља региона и кризе у њима које се константно понављају главна препрека за развијање економске сарадње?

ВЛАХОВИЋ: Као што сам већ рекао, досадашњем развоју међусобне сарадње је много више допринела пословна заједница, него политика. То је сасвим разумљиво имајући у виду да су односи унутар привредника јасни, а циљеви потпуно транспарентни као што су раст, развој, профит и слично. Што се политике тиче, морам да констатујем да је у прошлости више била баријера сарадњи, него њен катализатор. Добро је да политички лидери региона макар декларативно истичу да стабилност и регионална сарадња немају алтернативу, али није добро да се свако мало подгрејавају политичке тензије унутар региона.

* ГЛАС: Од привредника из готово свих земаља региона можемо чути да се упркос споразумима и даље сусрећу са царинским баријерама које отежавају трговину. Како је то могуће превазићи?

ВЛАХОВИЋ: То само указује да је неопходно створити институционалне механизме унутар читавог региона западног Балкана, који би управо отклањали препреке за сарадњу. Пример за то могу  бити мешовите комисије за економску сарадњу које Србија има установљене са готово свим суседним земљама. Похвалио бих и веома продуктивну сарадњу између привредних комора земаља региона. На темељима берлинске иницијативе установљен је заједнички међукоморски форум. Покренута је посебна инвестициона платформа за све земље западног Балкана. Основни циљ је управо заједничка промоција и превазилажење препрека за успешну регионалну сарадњу.

* ГЛАС: Да ли је у том погледу споразум о ЦЕФТА доживио свој зенит и да ли је потребна његова надоградња?

ВЛАХОВИЋ: ЦЕФТА је основана 2006. године и значајно је утицала на подизање нивоа регионалне сарадње. Међутим, регион ЦЕФТА је од тада смањен и данас се односи само на земље западног Балкана, будући да су уласком у ЕУ из ЦЕФТА изашле Румунија, Бугарска и Хрватска. Идеја оснивања ЦЕФТА се у потпуности поклапа са основним циљевима унапређења привредне сарадње унутар западног Балкана. Наиме, циљ ЦЕФТА је био да се ојачају економије земаља које се налазе у предприступном периоду, тачније које су кандидати за чланство у ЕУ. Између унапређења економске регионалне сарадње и брзине приступања ЕУ постоји управна пропорционалност. Стога су данашње иницијативе логичан наставак ЦЕФТА окупљања.

* ГЛАС: Колико је реална и изводљива идеја која је потекла од предсједника Србије Александра Вучића о стварању регионалне царинске уније и да ли је то један од модела који би донијели искорак?

ВЛАХОВИЋ: Идеја је добра, али тешко остварива с обзиром на то да су партикуларни интереси појединих земаља неретко супротстављени интересима сарадње унутар читавог региона. Јасно је да би регионална царинска унија највише погодовала земљама које у привредној структури имају значајно учешће сектора размењивих добара и услуга.

* ГЛАС: Србија посљедњих година предњачи у региону по привлачењу страних инвестиција. Шта је допринијело томе и да ли би се неке од њих могле прелити и на земље региона?

ВЛАХОВИЋ: Високом приливу иноинвестиција је доминантно допринела фискална консолидација која је стабилизовала кључне макроекономске агрегате. Србија данас нема фискални дефицит, екстерни дефицити су значајно смањени, смањен је јавни дуг на испод 60 одсто БДП, а постоји у континуитету ценовна стабилност. Поред тога, на ниво страних инвестиција значајно је утицала и политика субвенционирања. Колико ће се позитивни ефекти прелити на регион зависи од успешности фискалне консолидације у другим земљама региона.

"Јахорина економски форум" сајам идеја

* ГЛАС: Савез економиста Србије је партнер Удружења економиста РС - СЊОТ у организацији "Јахорина економског форума". С обзиром на искуство које имате са "Копаоник бизнис форумом", могу ли закључци каналисати пут којим би владе и пословна заједница требало да се крећу како би циљеви о којима говорите били ближи реализацији?

ВЛАХОВИЋ: Конференције попут "Јахорина економског форума" могу значајно утицати на стварање нових пословних веза и на боље разумевање привредних потреба од стране политичара на власти. Савез економиста Србије једанпут годишње организује велики скуп "Копаоник бизнис форум" чија је мисија да креира платформу за међусобну, отворену, размену мишљења, аргументовано и критички, како би се помогло Влади и Централној банци да креирају изводљиве економске политике. Као суорганизатори "Јахорина економског форума" циљ нам је да на сличан начин дамо допринос унапређењу регионалне сарадње. Управо "Јахорина економски форум" је логичан наставак наших регионалних иницијатива. Желимо да "Јахорина економски форум", баш као што је то "Копаоник бизнис форум", буде својеврсни сајам идеја и празник за економисте, привредну и политичку елиту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.