Ако ЕУ неће Јужни ток, нека плати

Танјуг
Ако ЕУ неће Јужни ток, нека плати

Штутгарт - Ако Европа одустане од Јужног тока мора да сноси ризике нарушавања гаранција за испоруке гаса, каже руски министар за економски развој Алексеј Уљукајев.

Русија је спремна да изгради гасовод Јужни ток у Европу ради смањење транзитних ризика, али ако Европа одустаје од тог пројекта мора да сноси ризике нарушавања гаранција за испоруке гаса, рекао је Уљукајев.

Он је на састанку са њемачким пословним лидерима у Штутгарту нагласио да "ако европски потрошачи желе да смање ризике, ми ћемо изградити Јужни ток. Ако такве жеље нема, нећемо га градити. Али у том случају, ризик за гарантоване испоруке мора да преузме онај ко одустаје од тих могућности".

"Ми имамо довољно гаса и за исток и за запад", нагласио је министар, а пренијела агенција Интерфакс.

Он је објаснио да изградња источне и западне магистрале гасовода ка Кини нема никакве везе са испуњењем обавеза према европским потрошачима.

"У датом случају ради се о природној диверсификацији, природном енергетском балансу снабдијевања различитих потрошача", додао је Уљукајев.

Јужним током би се свакако транспортовао гас Гаспрома, умјесто кроз Украјину, испод Црног мора, да би стигао до Европске уније.

У посљедње вријеме Европска унија све више иступа против изградње Јужног тока. Тако је европски комесер за енергетику Гинтер Етингер, чији је мандат истекао почетком новембра, говорио да тај пројекат није приоритет за ЕУ јер у њему не види нови извор гаса.

Притисак ЕУ у вези са реализицијом пројекта већ је осјетила Бугарска, када је Европска комисија у јуну захтјевала да се радови обуставе јер међувладин споразум Русије и Бугарске о изградњи Јужног тока није у складу са европским законодавством.

Такође је недавно објављено да је цијена изградње гасовода капацитета 63 милијарди кубних метара гаса, порасла у поређењу са првобитном проценом, 47 одсто, на 23,5 милијарде евра.

Тако се сада вредност морског дијела гасовода Јужни ток процјењује на 14 милијарди евра, а европског дијела на 9,5 милијарди евра. Првобитно је морски дио процјењен на 10 милијарди евра, а европски део на шест милијарди, подсјетио је Интерфакс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана