Мистериозна маса на Мјесецу, научници шокирани
Научници су испод највећег и најдубљег кратера на Мјесецу и уопште у Сунчевом систему открили велику количину мистериозне масе непознатог поријекла.
Према истраживању тима са Универзитета Бајлор у САД, под Ејткеновим базеном који се налази недалеко од Мјесечевог јужног пола, могао би да буде закопан метални материјал астероида који је у давној прошлости ударио у Земљин природни сателит.
“Замислите да хрпу метала пет пута већу од Великог острва Хаваја закопате под тлом. Толику неочекивану масу смо открили”, рекао је за phus.org Питер Б. Џејмс, асистент на планетарној геофизици на Бејлору, шеф истраживања које је објављено у часопису Geophysical Pesearch Letters.
Кратер је округлог облика, ширине око 2.000 километара. Иако је толико велики, не може да се види са Земље, јер се налази на удаљенијој страни Мjесеца, која никада није окренута према нашој планети.
Мjерења суптилних разлика у гравитацији за потребе истраживања обављена су помоћу инструмената Насине мисије Gravity Recovery and Interir Laboratory (GRAIL).
“Када смо те податке искомбиновали с топографским подацима летjелице Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO), открили смо неочекивано велику количину масе стотинама миља испод дна Ејткеновог базена на Јужном полу. Једно од могућих објашњења је да је та додатна маса метал с астероида који је обликовао тај кратер још усађен у Мjесечев омотач”, рекао је Џејмс.
Шта год била и одакле год да дошла, каже, та маса привлачи дно базена надоле за готово километар. Компјутерске стимулације удара великих астероида показују да би се, у одговарајућим околностима, језгра астероида од гвожђа и никла могла распршити у горњем дијелу Мјесечевог омотача, слоја између коре и језгра.
“Направили смо математичке прорачуне и показали да би довољно распршена језгра астероида из удара могла да остану саставни дио плашта све до данашњих дана умјесто да потоне у језгру Мјесеца”, рекао је Џејмс.
Према другом могућем тумачењу, велика маса могла би да се састоји од високе концентрације оксида повезаних с посљедњом фазом у укрућивању Мјесечевог океана магме.
Ејткенов базен, настао пре око 4 милијарде година, највећи је, најдубљи и најстарији познати кратер у Сунчевом систему. На удаљенију страну Мјесеца, у Ејткенов кратер у јануару ове године прва је слетјела кинеска сонда Чанг е-4. Кратер је 1970. године назван по америчком астронауту Роберту Гранту Ејткену.
Џејмс каже да су током развоја Сунчевог система могли да настану и неки већи кратери, међутим, они нису преживјели до данас.
Аутори га стога сматрају најбољом природном лабораторијом за истраживање катастрофалних судара, древних процеса који су обликовали камене планете какве видимо данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
