Легализована дигитализација књига
Да ли библиотеке смију књиге које желе посуђивати саме дигитализовати? И смије ли корисник те књиге потом сам штампати или сачувати у својој дигиталној библиотеци? Европски суд правде се позабавио тим питањима.
Редовни корисници библиотека добро познају проблем; баш књига коју би човјек желио посудити тренутно није ту, а другог примјерка нема. До сада је једино рјешење било... чекати. Понекад неколико дана, понекад неколико седмица. За љубитеље белетристике је то често велика гњаважа. Но још већи проблем имају студенти - за оне којима баш та одређена књига треба за њихов дипломски или неки други рад то често представља озбиљан проблем, пише Дojче веле.
У посљедње вријеме све више је библиотека широм Европе које су овај проблем почеле рјешавати на нови, креативан начин. Или се књиге од самог почетка набављају у дигиталном облику, или се накнадно раније набављене тискане књиге дигитализују и корисницима нуде у електронском издању као е-боокс. На посебним читачима је потом могуће те књиге читати на компјутерским екранима.
Правна сива зона
То је врло практично рјешење, али с једним проблемом: увијек изнова се поставља питање заштите ауторских права књига у електронском издању. На крају крајева, библиотеке ту копирају ауторске радове, а да прије тога нису добиле сагласност аутора за тако нешто - и наравно да њему или његовом издавачу нису за то било што платиле.
Управо због тога је било дошло и до спора између Техничког универзитета у Дармштату и издавачке куће "Еуген Улмер". Издавач се побунио против тога што је универзитетска библиотека у Дармштату одлучила да без питања дигитализује један уџбеник за новију историју. Умјесто тога је издавач захтијевао да библиотека код њега купи дигиталну верзију књиге. Међутим, управа Техничког универзитета је то одбила. Али не само то; студентима је чак омогућено да дигитализовану верзију књиге штампају на својим радним компјутерима, или да је у електронском облику копирају на своје USBб-стикове.
То је издавачу било превише па је поднио тужбу њемачком Савезном суду. А будући се ту ради о неким граничним питањима заштите ауторских права, њемачки суд је предмет предао даље Европском суду правде (EuGH/ECJ) у Луксембургу.
Дигитализација може, штампа не
Протекле седмице (11.9.2014.) тај суд је донио начелну пресуду: библиотеке смију да дигитализују књиге из свог фонда, а да прије тога нису за дозволу питале власника ауторских права - дакле, аутора или издавача. И у случају када издавачи дигитализовану верзију књиге нуде као е-book, библиотеке нису дужне да ту верзију купе већ књигу могу саме дигиталовирати.
Иначе, по мишљењу луксембуршких судија, оне не би имале могућност да "одговоре својој сврси која се састоји у омогућавању и подстицању истраживања и студирања". То је регулисано у посебној одредби о изузецима од опште одредбе Европске уније о заштити ауторских права.
Међутим, у другој тачки тужбе судије су дале за право издавачу: библиотеке се морају бринути за то да електронске књиге на терминалима за читање није могуће нити штампати нити копирати на усб-стикове. Јер, ту се онда више не ради ни о каквом изузетку, већ о нормалном умножавању неког дјела које подлијеже заштити ауторских права.
То значи да се за сваки штампани или на усб-стику сачувани примјерак неке књиге морају плаћати тантијеми на име ауторских права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
