Дани на Земљи су нам одбројани и живимо посљедње деценије?
Комбинација све озбиљнијих посљедица климатских промјена и човјекове споре реакције на њих поставили су човјечанство на суморан пут који води хаотичном свијету, који би могао да доведе до глобалног друштвеног колапса.
То се наводи у новом извјештају, мелбурншке организације "Breakthrough National Climate Restotation", који је представио Крис Бери, бивши начелник генералштаба и пензионисани адмирал аустралијске морнарице.
"Аутори су изнијели сурову истину о безнадежној ситуацији у којој се човјечанство и наша планета налазе. У извјештају се истиче да постоји реална могућност да људски род иде у правцу истребљења", рекао је Бери.
Један од закључака јесте да климатске промјене сада представљају средњорочну пријетњу по људску цивилизацију и да свјетске владе морају да појачају своје напоре у борби против глобалног загријавања.
Немир и сукоби
Штетни ефекти глобалног загријавања ће се одразити на мањак хране и воде у неким дијеловима, што ће послужити као катализатор постојећим социо-политичким нестабилностима и погоршати немир и сукобе широм свијета.
На основу мањка предузетих мјера на глобалном плану, аутори извјештаја рачунали су на сценарио да се настави са постојећим нивоима загађивања, што би до 2050. године узроковало порасте просјечне температуре за три степена Целзијусова у односу на прединдустријско доба.
Топљење глечера, дестабилизација...
Ефекат овога био би топљење великих ледених површина, које у данашњим условима одбијају сунчеву свјетлост, што би додатно допринијело загријавању планете. Дошло би до широко распрострањеног губитка пермафроста, суша и одумирања живота у дијеловима Амазоније.
"Дестабилизација ваздушних струја значајно ће утицати на интензитет и географску дистрибуцију азијских и афричких монсуна, а заједно са додатним успоравањем Голфске струје доводи у питање системе за одржавање живота у Европи", истиче се у извјештају, преноси Livescience.
Сјеверна Америка била би изложена катастрофалним климатским екстремима, укључујући пожаре, топлотне таласе, суше... Нестали би љетњи монсуни у Кини, а нивои великих азијских ријека били би значајно нижи због губитка више од једне трећине хималајског леда.
Губитак глечера у Андима би износио и до 70 одсто, а падавине у Мексику и Централној Америци би опале за 50 одсто.
Модел у истраживању претпоставља да до 2100. године просјечна температура порасте за пет степени Целзијусових у односу на прединдустријски период.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
