Психолог Саша Рисојевић о зависности од односа: Из увјерења да нису вриједне, зависне особе пристају на било какав однос

Александра Маџар
Психолог Саша Рисојевић о зависности од односа: Из увјерења да нису вриједне, зависне особе пристају на било какав однос
Психолог Саша Рисојевић о зависности од односа: Из увјерења да нису вриједне, зависне особе пристају на било какав однос

Када се спомене термин зависност, код већине се јаве асоцијације на дроге, цигарете, алкохол или игре на срећу. Међутим постоје и многобројне друге зависности са којима људи нису упознати, а погађају велики број људи, који можда нису ни свјесни да су зависни. Једна од таквих зависности је и зависност од односа или љубави о којој је у овом броју “Глас Плуса” говорио психолог Саша Рисојевић

- Као што код хемијских зависности постоји изразито јака потреба за неком супстанцом тако код зависности од односа особа има јаку, можемо чак рећи и очајничку, жељу и потребу да буде и остаје у односу са другим људима, независно од тога да ли је квалитет односа добар. Ово се најчешће односи на партнерске и љубавне везе - објашњава Саша.

Разлоге за овакво понашање треба тражити у томе како особа, која је зависна, гледа на себе и друге људе.

- Најчешће се ради о особама које имају ниско самопоуздање, не доживљавају себе као вриједне личности и вјерују да нису способни да самостално живе нити заслужују да их неко воли. Са друге стране, друге људе претежно доживљавају више вриједним од себе, те када се деси да им неко пружи пажњу и љубав, особа са зависничким обрасцима ће се грчевито држати за другу особу, настојећи да задрже љубав која им је пружена. Њихова логика је: “Ако ме воли неко кога ја сматрам вриједним, то значи да сам и ја вриједан” - казао је Рисојевић.

Оваква увјерења се често манифестују кроз изјаве “Ти ме чиниш бољом особом”, “Не могу да живим без тебе”, “Не могу да замислим свој живот без тебе”, “Само са тобом могу бити срећан” и слично.

- Проблем се додатно компликује са тим што особе са зависничим обрасцима из увјерења да нису вриједни и да их нико неће вољети пристају на било какву љубав, по принципу “боље ишта, него ништа”. Овакво понашање често значи остајање у незадовољавајућим односима дуг период у којем оба партнера пате и трпе непријатности. Усљед страха од губитка љубави и односа, који особа доживљава као губитак личне вриједности, особа испољава различита понашања са којима настоји да задржи партнера под сваку цијену. Зато су у оваквим релацијама честа осјећања љубоморе, опсесивних и манипулативних понашања са којима се контролише партнер/ка – појашњава психолог.

На примјер, особа може константно угађати партнеру и бринути о његовим потреба, покушавајући га тако, несвјесно, учинити зависним од себе. Ово понашање може искористити за изазивање осјећаја кривице код партнера са изјавама попут “Ја чиним све за тебе, а ти се тако понашаш”, нарочито у ситуацијама када има доживљај да партнер не узвраћа пажњу или љубав.

- Раскиди оваквих односа су веома болни и компликовани јер особа доживљава да губи читаву идеју себе као особе коју је могуће вољети, а тиме и своју вриједност. Често се дешава да особа на различите начине покушава да се врати у стари однос, или да брзо уђе у нови, јер је за њу самоћа неподношљива. Такође због изразито негативне слике о себи, процес туговања је отежан и могућ је развој депресије или других афективних поремећаја - објаснио је Рисојевић.

Гдје је рјешење проблема?

Будући да се ради о озбиљним проблемима и великој патњи која је честа у оваквим односима, препоручује се помоћ стручњака.

- Психотерапија је у овим случајевима усмјерена на то да особа са зависничким обрасцима развије самољубав, прихвати своју личност и нереална увјерења о љубави, себи и другим људима замијени реалним тј. функционалним. Задатак особе је да практично “преваспита” себе јер се зависнички обрасци стварају већ око треће године живота. А задатак терапеута је досљедан приступ базиран на поштовању, разумијавању и прихватању особе пружајући му тако тзв “корективно емоционално искуство” које ће да замијени негативно искуство из дјетињства. Тако особа има прилику да развије емоционалну стабилност, вјеру у своје способности и безусловну вриједност ње као личност, чиме зависнички обрасци губе своју функцију и престају да се користе - објаснио је Рисојевић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана