Село у БиХ до кога се може доћи само из ЕУ

AA
Село у БиХ до кога се може доћи само из ЕУ

Уништа - Намјеравали смо посјетити Уништа, мјесто смјештено подно Динаре, чији врх у том дијелу износи 1.806 метара надморске висине, званично у Општини Босанско Грахово, у Босни и Херцеговини, као и свако друго.

 Но, без успјеха. До Уништа се не може као до сваког другог мјеста, града и општине у Босни и Херцеговини. Оно је специфично. Забрањено, утврдили смо касније, по много чему.

У Уништа је могуће доћи једино из Европске уније, односно из Републике Хрватске, локалним путем из Кијева од којег је удаљено 12 километара, јер га са друге стране од Босне и Херцеговине одваја планина Динара.

Но, чак и када се познаје пут, имају важеће биометријске путне исправе, легално у Уништа је готово немогуће ући као путник намјерник. 

На улазу у село дочекаће вас знак упозорења и са једне и са друге стране: Државна граница - Република Хрватска, односно Државна граница - Босна и Херцеговина. Једино нема граничног пријелаза преко којег би се из Републике Хрватске могло ући у Уништа у Босни и Херцеговини, односно супротно.

Истовремено, пут који постоји преко Динаре је такође немогуће прећи путнику намјернику, не само зато што би за такав подухват требало специјално теренско возило, него и зато што је скоро цијела планина минирана.   

 Из БиХ у БиХ само уз дозволу

Од покушаја да сами дођемо до Уништа екипу Анадолу Агенцy одвратио је предсједник мјесне заједнице Славко Галиот, уз упозорење да би у том случају могли бити приведени због "нелегалног преласка међудржавне границе" и новчано кажњени. Имао је право, увјерили смо се касније. 

До Уништа смо тако стигли као "службени транзит" захваљујући сусретљивости Граничне полиције Босне и Херцеговине, њиховим возилом, уз претходни усмени и писмени договор и захтјев.

Од Босанског Грахова из Босне и Херцеговине, сједишта Теренског уреда Граничне полиције Запад, преко граничног пријелаза Стрмица са Републиком Хрватском, те Книна и Кијева, преко хрватске територије прешли смо око 80 километара како бисмо се нашли у мјесту Уништа, у Босни и Херцеговини! 

Одобрење за такав подухват добили смо од полиције Републике Хрватске. Ипак, локална полиција из Кијева одмах по нашем уласку у мјесто Уништа обрела се у селу и након што су утврдили да смо прелазак преко међудржавне границе из Хрватске у БиХ обавили уз одобрење, повукли су се и напустили село.

Мјешовите патроле Граничне полиције БиХ и Хрватске граничне полиције на овом дијелу су кажу честе, али с обзиром на то да се подручје налази далеко од Босне и Херцеговине, око 80 километара, чешће су патроле хрватске полиције, која је у близини, у Кијеву, око 12 километара од Уништа. 

На централном тргу Уништа затекли смо неколико мјештана, од њих двадесетак, колико стално борави у мјесту. Преко викенда их је више, јер долазе најближи који у току седмице раде по градовима у Хрватској, од Сплита, преко Книна до Загреба, па се број пење и до тридесетак. 

Становништво већином чине Хрвати, а само је једна породица Срба у засеоку Ковачевићи, у непосредној близини самог средишта Уништа.

Николу Гризеља, становника Уништа, питамо шта би се десило да смо се до њега упутили случајно, као посјетиоци, његови познаници или пријатељи, а он одговара да бисмо били - кажњени. 

Казна због посјете пријатељима

"Било је више случајева да су нам пријатељи и познаници долазили и да су били кажњавани због преласка границе. Казна је 500 куна (око 135 КМ или око 70 евра), а ако се плаћа на лицу мјеста, онда је 250 куна (око 70 КМ или око 35 евра). По правилу, овдје људи, па чак ни ми, не могу ни да изађу ни уђу. Ствар је добре воље да ли ће вас неко казнити или не. Ми, пошто смо становници, старосједиоци, прогледа нам се кроз прсте. Но, за оне који нам долазе, није тако. Изгубио сам дио познаника и пријатеља, јер не могу да ми дођу", навео је Гризељ. 

Он наводи примјер мјештанке која је родом из Уништа, а која се ово љето запутила из Загреба у родни крај. Након што је показала родни лист полиција јој је дозволила улазак у Уништа, али њеном супругу, који нема презиме познато у Уништима, није. Он је одведен у полицију и тек након ургенције му је дозвољено да уђе у мјесто. 

Истовремено, илегални прелазак границе са босанскохерцеговачке стране кажњава се са 300 КМ. Дакле, особа која има несрећу да је зауставе хрватска и бх. патрола, може бити кажњена двоструко.

У мјесту, иначе, доминирају породице презимена Самарџије, Гризељ и Галиот. Њима је нешто лакше за прелазак, јер им се гледа кроз прсте, али им то није утјеха. 

"Говоре да ће нам дати неке пограничне пропуснице, са којим ћемо моћи прећи териториј унутар пет километара. Али, то није довољно нити је рјешење нашег проблема. Шта даље? И како? Шта нам значи пет километара кад је први центар, Кијево, на 12 километара од нас. До њега онда опет, не можемо", закључује Гризељ. 

Станујем у Босни, пишите ми преко Хрватске

Мјештанин Јосип Галиот боји се да ће ускоро бити још горе. Сада, им каже још и некако бар мјештанима гледају кроз прсте, но кад дође Шенген, мисли како неће бити тако. 

"Тада ћемо бити херметички затворени. То је оно чега се највише прибојавамо. Шенген би нас могао тотално затворити", указује Галиот.

Мјесто Уништа нема продавницу основних животних намирница. У село три пута седмично долази возило са намирницама. Цијене су сличне оним у Кијеву, у Хрватској. 

"Троше се хрватске паре. Искључиво плаћамо у кунама. Ми босанске марке немамо. Не идемо у Грахово", наводи Никола Гризељ. 

Становници мјесне заједнице Уништа огорчени су на општинске власти у Боснаком Грахову од којих не добивају ништа као помоћ. 

Из Хрватске не долазе само намирнице, него и  пензије, електрична енергија, здравствена заштита, поштар, сигнали за телевизију и телефон, па чак и свештеник. 

"Пошта нам долази из Кијева. Доноси је поштар кад нешто има", каже Никола Гризељ. 

Питамо га како му неко пише у Уништа, у Босну и Херцеговину, из иностранства.

"Стоји моје име и презиме, Кијево, Република Хрватска. Тако пошта дође до мене", појашњава Гризељ. 

Слично је и са осталим услугама. 

"Струја нам долази из Сиња, из Хрватске. Кад зовемо хитну помоћ, дође нам, али само до границе. Неће даље од границе. Имали смо доста случајева пошто је старо становништво, да смо људе носили преко границе до хитне помоћи са друге стране, у Хрватску. Једном мјесечно нам дође свештеник из Хрватске, у нашу цркву", наводи Гризељ. 

Општина Кијево је донедавно плаћала и уличну расвјету на централном тргу у мјесту Уништа. Из Босанског Грахова су обећавали да ће они то финансирати, али како нису, улична расвјета је искључена. Очекују да ће локалне власти у Кијеву, у Хрватској опет, реаговати. 

Двије деценије без љекара и ветеринара

У мјесто, тврде његови житељи, 20 година није ушао љекар, још од ратног периода. Прије рата је била подручна амбуланта у којој је током седмице у одређеним данима пружана основна медицинска услуга - прописивање лијекова, мјерење притиска...

Како са љекаром, тако и са ветеринаром. Ни њега становници у Уништу нису видјели двије деценије. Акција вакцинисања стоке, паса и других животиња никада није било. 

Иако се баве сточарством, стока не може преко границе. 

"Углавном све користимо за наше потребе. Могуће је једино илегално пребацити неко јагње и продати, али то није баш нека зарада. Истовремено је опасно, јер су такве активности кажњиве", указује Јосип Галиот. 

За становнике Уништа најгоре је, ипак, када у мјесто треба довући грађевински материјал.

"Велики је проблем ако се шта ради. Тешко било ко пристаје да довуче материјал у мјесто. Људи једноставно неће проблема", наводи Јосип Галиот. 

Прије пет година гром је ударио подно Динаре и изазвао велики шумски пожар. Гасила су га четири канадера из Хрватске. Ватрогасци из Босне и Херцеговине нису могли, а док би добили све потребе сагласности, вјероватно би било исувише касно. 

Ни зими није ништа лакше. Опет, да Хрватска не прискочи у помоћ били би тотално одсјечени од свијета. С обзиром да се мјесто налази на 700 метара надморске висине испод Динаре, вјетрови су изузетно јаки, а проузрокују наносе снијега зими високе и више метара. Но, захваљујући дјеловању хрватске путне службе, пут до Уништа током цијеле зиме је проходан.

Због свих проблема које имају, мјештани Уништа у марту ове године долазили су у Ливно, сједиште Кантона 10 (Ливањског), којем припадају, а од којег су удаљени око 150 километара. Надали су се да ће барем ту, кад у општини нису могли, пронаћи рјешења, али ни до сада нико од надлежних није предузео конкретне кораке. 

Како у мјесту Уништа користе властите бунаре једино што их радује као позитивна вијест јесте да би питање водоснабдијевања могло бити ријешено у неко догледно вријеме. Наиме, Република Хрватска има намјеру до границе изградити водовод на којег би се могли прикључити мјештани Уништа. Тај пројекат међудржавне сарадње требала би финансирати Европска унија. 

Некад туристички рај, а сада белај

Но, када и ако се то ријеши, остају сви остали проблеми. А, њих је много. Становници Уништа кажу како им је све хрватско, само територија босанскохерцеговачка. 

 Уништа су некада била развијен и модеран крај: прије рата имали су око 400 становника, Дом културе, који и сада постоји, обновљен, но у којем је до рата била и библиотека, те собе за издавање, у којима се увијек тражио кревет вишка. Туризам је, наиме, био веома изражен. 

Уништа су због погодног терена и климе била одређена за тренирају спортских клубова из Солина, па чак и за Хајдук, али је ратни период све пореметио. 

Специфичност Уништа била је и да су биле двије цркве - католичка која је обновљена, те православна - у рату уништена, али једно гробље у које су се уккопавали и католици и православци једни до других. 

"Некада смо радили заједнички и чували благо (стоку), али дође несретни рат и завади људе. Изгуби се повјерење. Ту у селу има један човјек, православац и сада. Наши односи нису лоши: добар дан, за добар дан", прича Никола Гризељ. 

Мјештани причају како су их највише на референдуму 1947. године "зезнули" првоборци, њих десетак, иако је већина становништва била за прикључење Хрватској, рекло да се остане у БиХ. Тадашња власт, с обзиром на то да су били поштовани и цијењени, послушала их је. Тако су Уништа остала у БиХ. Но, касније су, кажу мјештани, управо ти ранији првоборци, били први који су затражили пензије и остала права у Хрватској. 

 Вапај становника да им помогне Сарајево

У мјесту и даље стоји споменик партизанима из ондашње далматинске бригаде, који су погинули подно Динаре. 

Становници се највише прибојавају да се садашњи полуобруч потпуно не затвори. Десили се то, рекли су нам, покупит ће своје ствари и напустити мјесто трбухом за крухом, а село ће потпуно изумријети. 

Замолили су нас да у Сарајево пренесемо њихове вапаје за помоћ. Сарајево, држава Босна и Херцеговина, је та која са Хрватском, сматрају, треба да ријеши њихове проблеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана