Обилазак Ермитажа трајао би 11 година

Глас Српске
Обилазак Ермитажа трајао би 11 година

Ове славне и свјетски познате (и признате) грађевине из године у годину биљеже милионе посјетилаца, али јесте ли се икад запитали који је њихова историјат?

 При обиласку ће вас вјероватно с неким мање познатим стварима упознати локални водич, али док не посјетите неку од њих, ево прилике да о њима научите нешто више!

 

Емпајер стејт билдинг (Њујорк)

Откад су, нажалост, славни “Близанци” 2001. године срушени у терористичком нападу, најславнија зграда у Великој јабуци је Емпајер стејт билдинг. Њу је градило нешто више од 3400 радника, који су седмично (пазите сад) зидали око четири спрата! Зато није ни чудо што је цијела зграда завршена за само 450 дана.

Висине 381 метар, све до 1972. године дичила се титулом највише зграде на свијету. За њену изградњу потрошено је 40-ак милиона долара, а данашња вриједност износи невјероватних 637 милиона “зелембаћа”. Зграда чак има и властити поштански број, а врх зграде био је замишљен као мјесто гдје ће се “паркирати” цепелини.

И рецимо још да нема 102, већ 103 спрата, али тај посљедњи резервисан је искључиво за ВИП госте, па ће га било ко од нас смртника тешко икад посјетити.

 

Ајфелов торањ (Париз)

Симбол Париза уједно је и једна од најпрепознатљивијих грађевина на свијету, а најбоље од свега је што су торањ првобитно хтјели - срушити! Торањ, направљен за Свјетску изложбу у Паризу, грађен је пуне двије године, а састоји се од укупно 18.000 комада жељеза. Као што смо већ споменули, послије 20 година требало је да буде срушен, али градске власти су одлучиле да га задрже због антене на врху која је била важна за радијски сигнал.

Данас је без торња Париз посве незамислив, а не само да га годишње обилазе милиони, већ је и радно мјесто за више од 600 Парижана.

 

Таџ Махал (Агра)

Двадесет двије хиљаде људи, хиљаду слонова, 28 различитих врста камена и 17 година - све то било је потребно да би био направљен вјероватно најславнији маузолеј на свијету. Таџ Махал је славан по својој симетрији, а зависно од доба дана, увијек је нешто другачије боје.

Легенда каже да је Шах Џахан радницима који су радили на овој грађевини одсијецао прсте и руке како више никад не би могли саградити ништа једнако лијепо.  Естета, али и прилично окрутан тип.

 

Фонтана ди Треви (Рим)

Тешко да неком није позната легенда која казује да бацање новчића преко лијевог рамена у фонтану Треви гарантује поновни долазак у Вјечни град.

Градске власти немају ништа против чињенице да су туристи “пригрлили” ту легенду, с обзиром на то да се сваки дан у фонтану убаци око три хиљаде евра. Дакле, годишње та фонтана доноси нешто више од милион евра. Није лоше, зар не?

Сав тај новац свакодневно скупљају радници “Каритаса” и донирају га у више од 200 земаља широм свијета.

 

Саграда фамилија (Барселона)

Ко год је посјетио каталонску престоницу, није могао остати равнодушан пред изгледом Свете породице (Саграда фамилија). Црква је врхунац стваралаштва великог архитекте Антонија Гаудија, а иако се с изградњом почело још давне 1882. године, занимљиво је да још није до краја завршена.

Легендарни Гауди на њој је радио 40-ак година, све до своје смрти, а према посљедњим информацијама, очекује се да ће катедрала бити завршена 2025. године. Живи били, па видјели.

 

Кип слободе (Њујорк)

Можда и први споменик којег се сјетимо на помен Америке, свакако је ова жена с бакљом у њујоршкој луци. Кип слободе направљен је у Француској и представља поклон Француске САД. Колико је велика, довољно говори то да је на путу до Америке растављена на 350 дијелова и превезена бродовима.

Скулптура представља римску богињу слободе, а лице је обликовано према лицу вајарове мајке. И да, кад би овај кип носио “ципеле”, био би му потребан број 7801!

 

Ермитаж (Санкт Петербург)

Један од највећих и најљепших свјетских музеја смјестио се у царском граду - Санкт Петербургу. У својој колекцији има више од три милиона примјерака, а ту су и радови Микеланђела, Леонарда, Рубенса, Рембранта, Ван Гога и Пикаса. О величини довољно говори сљедеће - кад би се посјетилац код сваког експоната задржао само минут, требало би му 11 година да обиђе цијели музеј. Музеј је специфичан по томе што је у њему “запослено” и 60 мачака задужених за чување музејских просторија од мишева.

 

Криви торањ у Пизи (Пиза)

Једна од најпосјећенијих атракција на свијету деведесетих година прошлог вијека била је затворена за јавност јер се торањ једноставно превише нагнуо, па је безбједност посјетилаца била угрожена. Примијетивши то, италијанске власти донијеле су план обнове и враћање торња у положај који је имао 1838. године. Пројект је направио архитекта Микеле Јамоилковски, торањ је спасен, а цијела операција коштала је 25 милиона евра.

Од 2001. поновно је отворен за јавност, тако да су друштвене мреже преплавиле слике људи који “гурају” торањ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана