Велико откриће о експлозији која је збрисала цивилизацију

Агенције
Велико откриће о експлозији која је збрисала цивилизацију

Научници на Универзитету у Аризони одредили су тачно вријеме минојске ерупције — катастрофалне ерупције вулкана Санторини који је уништио острво Тира и која је била јача од експлозије Кракатауа.

Научници на Универзитету у Аризони одредили су тачно вријеме минојске ерупције — катастрофалне ерупције вулкана Санторини који је уништио острво Тира и која је била јача од експлозије Кракатауа, пише Спутњик.


Према проценама истраживача, то се догодило између 1600. и 1525. године прије нове ере, саопштио је часопис „Научна достигнућа”.

Минојска ерупција спада у ултраплинијски тип. На скали вулканске активности она је за два степена превазилазила ерупцију Везува 79. године нове ере и Свете Хелене из 1980, а за један степен експлозију планине Пинатубо 1991. и Кракатауа 1883. године. Вулкан је избацио 40-80 кубних километара стена, а еруптивни стуб достигао је висину од 38-39 километара. Снага експлозије може се упоредити са јачином од 200 хиљада атомских бомби бачених на Хирошиму. Сматра се да је ерупција проузроковала пад критско-минојске цивилизације.

Раније су научници могли само приближно да израчунају старост ових слојева, јер су за то били потребни прилично велики узорци дрвета, који садрже неколико десетина годова. Таква идеја није имала смисла и није омогућавала да се тачно израчуна вријеме када је ерупција вулкана изазвала привремено захлађење на Земљи.

Истраживања спроведена раније показала су да се минојска ерупција догодила између 1650. и 1500. године прије нове ере. У новом раду научници су захваљујући новим мас-спектрометрима анализирали 285 узорака дуговијечног дрвећа — борова из Калифорније и храстова из Ирске, који живе скоро пет и двије хиљаде година. Пошто снажна вулканска ерупција узрокује пад транспарентности атмосфере на цијелој Земљи и глобално захлађење, годови дрвета постају тањи. Старост годова могуће је било одредити помоћу радиокарбонске анализе.

Научници су на узорцима из различитих дијелова свијета пронашли четири веома уска года, чија је старост око 3.600 година. Према њиховом мишљењу, узрок за то је минојска ерупција

Након добијања узорака стабала, научници су израчунали удио угљеника С-14 са око триста годова формираних између 18. и 15. вијека прије нове ере. Поредећи ове податке са класичном геохронолошком скалом, Пирсонова и њене колеге су открили да је старост артефаката са острва Санторини у великој мјери прецијењена.

Заправо, они су покривени земљом не 1628. године, већ 30-40 година касније, 1.600-1.580. године прије нове ере. Ово прецизирање не само да помаже да се археолози, геолози и физичари помире, већ и сведочи да би многи други спорови, на примјер „ратови”, око почетка ере новог краљевства у Египту, могли бити узроковани сличних грешкама.

Прије ерупције супервулкана, савремени архипелаг Санторини био је једно острво. Крајем 17. вијека прије нове ере катастрофална ерупција уништила је средину острва и оставила за собом удубљење од 133 кубних километара, које је скоро одмах потопило море.

Разарање острва изазвало је цунами који је преплавило сусједни Крит, као и „бомбардовање” других околних острва еруптивним материјалом и вулканским пепелом. Ово је нанијело смртоносан ударац критско-минојској цивилизацији и, како сматрају неки историчари, дало основа за легенду о Атлантиди. Посљедице ове катаклизме осјетиле су се и у древном Египту и многим другим великим државама крајем бронзаног доба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана