Бањалука за вријеме социјалистичке Југославије

Мр Горан Ђуран
Бањалука за вријеме социјалистичке Југославије
Бањалука за вријеме социјалистичке Југославије

Живот Бањалуке социјалистичког југословенског раздобља могао би се подијелити на двије "ере" - од 1945. до разорног земљотреса 1969. и од 1969. до избијања грађанског рата 1992. године.

Двадесет и други април 1945. године представља "вододјелницу" модерног развитка љепотице на Врбасу.

Изградња порушене Бањалуке

Међутим, те године претјераном слављу није било мјеста. Требало је уложити надљудске напоре на изградњи порушеног стамбеног фонда. Невиђено много омладинаца и грађана Бањалуке уложили су стотине хиљада добровољних радних часова у поправке кућа, путева, жељезничких пруга, комуналија, школа и др.

На примјер, у изградњи пруге Брчко-Бановићи 1946. учествовало је 3.775 младића и дјевојака, а годину касније, 1947, на прузи Шамац-Сарајево 4.890 младића и дјевојака. За вријеме прве "петољетке" основано је тридесет државних (општенародних) предузећа - "Руди Чајавец", "Крајина", "Витаминка", "Аутопревоз"; предузеће "Сточар" 1950. године проглашено је најбољим откупним предузећем у Југославији.

Три године касније, 1948, Бањалука улази у опасно раздобље Информбироа, али је то раздобље препознатљиво и по увођењу самоуправног друштвеног уређења.

Послије ослобођења активне су Комунистичка партија Југославије (послије Савез комуниста Југославије), Народни фронт, односно Социјалистички савез радног народа Југославије, Савез синдиката, Савез социјалистичке омладине, Савез бораца, Антифашистички фронт жена и још неке организације.

Попис становништва у Бањалуци

Према попису становништва из 1948. године, градско подручје Бањалуке је имало 31.223 становника; према државној припадности као Југословени се изјаснило 30.179 становника, а по националној припадности 10.861 становник се изјаснио као Србин, 8.662 као Хрвати, 557 као Словенци, 91 као Црногорац, 37 као Македонци.

У рубрику "неопредијељени" уписан је 9.951 грађанин, под којима су се, у највећем броју, подразумијевали муслимани. Према идућем попису из 1953. године, на градској територији је живјело 37.770 становника укључених у 10.306 домаћинстава.

Према попису становништва из 1961. године, национални састав био је сљедећи - Срба 22.883 (на подручју општине 80.621), Хрвата 12.072 (32.137), муслимана, односно неопредијељених 13.352 (16.128), Словенаца 666 (861), Црногораца 515 (561), Македонаца 157 (160) и осталих народности 1.114 (1.213).

Бањалука по попису из 1971. године броји 74.790 становника. Године 1981. Бањалука (град) имала је 128.439 становника, док је према посљедњем попису становништва (1991) имала 195.692 становника.

Према Урбанистичком плану Бањалуке из 1967. године, уз "уже урбано подручје" (катастарске општине Бањалука, Читлук, Делибашино село, Дервиши, Мађир, Новаковићи, Вујиновићи, Куљани, Залужани, Чесма, Врбања, Дебељаци, Пресначе, Ребровац, Павловац, Петрићевац, Дракулић, Шарговац), које је захватало 4.659 хектара, опредјељује се и "урбано подручје Бањалуке" са додатних 7.732 хектара, односно укупно 12.391 хектар, уз преостале дијелове већ поменутих катастарских општина, улазе још и Пријечани, Дуципоље, Шибови, Понир и Бастаси.

Међу значајније демографске показатеље за раздобље до земљотреса 1969. године спадају и они који говоре о различитим привредним и осталим друштвеним доменима живота и рада.

Развијање градског средишта

Градско бањалучко средиште се током деценија развијало и унапређивало. Упоредо са ширењем урбаног центра развијала се и водоводна и канализациона мрежа.

За ово посљедње се може захвалити "Крајини", "Пројекту", "Путу", "Инсталатеру", "Водоводу и канализацији" и "Цвјећару", док је за саобраћај у и око Бањалуке заслужан "Аутопревоз", као и Жељезничко-транспортно предузеће Бањалука.

Примјера ради, градска расвјета 1945. године располаже са 150 класичних расвјетних тијела, а 1965. године већ са око 1.500.

У области занатства и трговине, као традиционалним основним градским привредним дјелатностима, које су биле развијене у Бањалуци и прије Другог свјетског рата, главне послијератне промјене односе се на нови својински карактер производних средстава.

Ускоро послије 1945. у овим двјема привредним гранама укида се приватни и успоставља "општедруштвени" сектор. Оснивају се занатска предузећа - "1. мај", "29. новембар", "22. децембар", "Слога", "Елмонт", "Квалитет", "Пољоремонт", "Нова радиност" и друге.

(Наставиће се)

Мр Горан Ђуран, архивиста-истраживач Архив Републике Српске

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана