Свједок: Караџић против паравојски

Aгенције
Свједок: Караџић против паравојски

Хаг - Бивши полицајац Републике Српске Драгомир Андан изјавио је да је имао подршку Радована Караџићеву у борби против српских паравојних формација током рата у БиХ.

Андан је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, изјавио да је у љето 1992. имао Караџићеву подршку у борби против српских паравојних формација у општинама Бијељина, Зворник и Брчко.

Тадашњи предсједник РС, Караџић (68) оптужен је за прогон - који подразумијева незаконито затварање, злостављање, убијање и присилно премјештање - Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ, укључујући три наведене.

У писаној изјави, уведеној у доказе, Андан је описао акције специјалне полицијске јединице, коју су предводили он и припадник тадашњег Савезног СУП СФРЈ Мићо Давидовић, у циљу разбијања паравојски које су чиниле злодјела у тим општинама.

Јединица се борила да елиминише “Црвене беретке” у Брчком, “Пантере” Љубише Савића-Маузера у Бијељини и “Жуте осе” браће Вучковић у Зворнику. По Андану, успјела је да “многе ухапси”, али је била “малобројна” и често јој је “прећено силом”.

Од тешких злочина над Муслиманима и Хрватима у логору Лука у Брчком, Андан се оградио тврдњом да полиција тамо није имала надлежност.

За заробљенички логор у Батковићу код Бијељине, рекао је да је чуо тек када је из њега настојао да изведе пријатеља који је био затворен “само зато што је Хрват”.

Андан је посвједочио и да је, са Давидовићем, формирао полицијску станицу у селу Јања код Бијељине да би заштитио преостале Муслимане.

О свим тим збивањима, депешама је извјештавао власти на Палама, како би “политички врх имао увид у проблеме у Семберији”.

Тадашњи министар унутрашњих послова РС Мићо Станишић “пренио ми је да подржавате све наше активности”, одговорио је Андан на Караџићево питање какав је одговор власти био.

Као доказ за то, Караџић је показао Анданову депешу на којој је он дописао: “Наставити са увођењем реда и законитости”.

У унакрсном испитивању, тужитељка Хилдегард Ерц-Рецлаф свједока је суочила са тврњом да се полиција бавила само пљачкама, а не бројним убиствима Муслимана и Хрвата у семберијским општинама.

Као пример, навела је да припадници “Жутих оса” у Зворнику нису били ухапшени због убистава и злостављања муслиманских цивила у селу Челопек, него због пљачке.

Андан је одговорио да су паравојници “са простора Србије... тамо и побјегли”. “Тужилаштво у Бијељини их је после хапшења пустило, а они су побјегли у Србију... Ми смо доста документације упутили Србији... Душан Вучковић осуђен је, мислим у Шапцу, на затворску казну... Тражили смо да им се забрани повратак”.

На примједбу тужитељке да је то било послије рата, 1996, свједок је рекао да вјерује у то, ако тужилаштво тврди.

Андан је потврдио и да је, прије успостављања полицијске станице у Јањи код Бијељине, Жељко Ражнатовић-Аркан већ “био у Јањи и покупио харач” и да је “било сталних напада на то становништво”.

Упитан да ли је у Бијељини било етничког чишћења несрпског становништва, свједок је рекао да “јесте долазило до исељавања становништва, да не употријебим грубу ријеч етничко чишћење”, као и да је било “и убистава”.

На сугестију заступнице оптужбе да су он и Давидовић били нападани што “штите Муслимане, а хапсе Србе”, Андан је одговорио да “нико из врха власти није рекао да то не радимо”, али да је Савић-Маузер “водио пропаганду против нас”.

Тужитељка Ерц-Рецлаф сугерисала је да су се “пљачка и убиства” наставили након што су Давидовић и Андан “уклоњени”.

- Не могу рећи да ли се наставио прогон, одговорио је Андан, објаснивши да су Давидовића “повукле” власти Југославије, а да је он “суспендован из МУП због наводног узимања покер-апарата”, послије чега је прешао у ВРС.

Потврдио је, међутим, да је имао “посредна сазнања” да је у Бијељини Војкан Ђурковић, близак Ражнатовићу - Аркану, “од Муслимана изнуђивао новац и злато”.

Караџић ће одбрану наставити у идући понедјељак. Оптужен је и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце “плавих шлемова” УН, 1992-95.

Пресуда Караџићу по жалби за геноцид у општинама 11. јула

Жалбено вијеће Хашког трибунала саопштиће у четвртак, 11. јула, пресуду по жалби Тужилаштва на одлуку којом је бивши председник Републике Српске Радован Караџић ослобођен оптужбе за геноцид у општинама БиХ 1992. године.

Караџић је, на крају доказног поступка тужилаштва, у мају прошле године, тражио ослобађање по свих 11 тачака оптужнице.

Претресно вијеће ослободило га је оптужбе по првој тачки - за геноцид у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику, а за преосталих десет тачака оптужнице утврђено је да има довољно доказа који би могли бити основа за осуђујућу пресуду.

Тужилаштво је уложило жалбу због ослобађања оптужбе за геноцид у општинама, а жалбена расправа је одржана у априлу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана