Страдање Срба Возуће, долине криваје и озрена - вјечна опомена

Срна
Страдање Срба Возуће, долине криваје и озрена - вјечна опомена

Завидовићи - Припадници такозване Армије БиХ у протеклом рату су, протјеривањем више од 40.000 Срба, починили етничко чишћење Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена због чега сјећање на тај догађај мора бити сачувано ради опомене будућим нараштајима и уврштено у календар датума значајних за Српску, рекао је Срни предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић.

Он је, након што су учесници марша "Стазама егзодуса 2018" дошли у возућко насеље Стог, подсјетио на ратна дешавања у Возући, те страдање и прогон Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића, указујући на отежан повратак српских породица на огњишта која су на том простору данас статистичка грешка.


Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, навео је да су 1995. године Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом "Ураган" или "Фарз", по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена.

У офанзиви је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, укључујући одред "Ел муџахедин", потпомогнути НАТО снагама за брзе интервенције.

Благојевић је подсјетио и да је однос снага које су нападале и оних који су браниле био 10 према један и нагласио да је Возућа за Републику Српску оно што су Кошаре за Србију.

Он је подсјетио на документацију о којој су били упознати тадашњи муслимански командири и команданти јединица да ће "из стимулативног фонда /такозване Армије БиХ/ од 300.000 марака током чишћења терена бити награђени најбољи појединци, и то за заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака, за освојени тенк до 20.000 марака, а за заробљену пушку 200 марака".

Благојевић је указао и да се не примјењују исти аршини за починиоце злочина у Сребреници и Возући.

"Да ли и Срби треба да списак од 23.000 муслиманских војника доставе тужилаштву у Њемачкој, као што су то урадили Бошњаци за Сребреницу? Да ли је плач мајке Сребренице тежи од плача мајке из Возуће?", пита Благојевић.

Подсјетивши да је бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић проглашен кривим, те да се против команданта Трећег корпуса Сакиба Махмуљина води поступак, Благојевић оцјењује да је то мали напредак у процесуирању стравичних злочина почињених над српским живљем.

Благојевић је позвао Институт за нестала лица БиХ и друге институције да одговоре, гдје су 64 заробљена Србина из Возуће.

"Они нису нестали, они су живи заробљени 1995. године, када их је у Возући привела Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, којом је командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину", навео је Благојевић.

Он је упозорио да одређене групе из Федерације БиХ за 1.000 евра продају наводне информације о локацијама гробница српским породицама које трагају за најближима.

Возућани су масовно страдали од 10. до 24. септембра 1995. године, када је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 126 још трага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана