По ком ће попису бити конституисан Дом народа у ФБиХ?

РТРС
По ком ће попису бити конституисан Дом народа у ФБиХ?
По ком ће попису бити конституисан Дом народа у ФБиХ?

За разлику од Републике Српске, конституисање извршне и законодавне власти на нивоу Федерације још је под упитником.

Једномјесечни законски рок за избор делегата у Федерални Дом народа истекао је 6. децембра, а да још нису усаглашена ни правила избора. Из Централне изборне комисије нови покушај најављују за сљедећу седмицу. Међутим, међу подијељеним члановима ЦИК-а нема промјене ставова о примјени резултата пописа.

Колизија уставних и законских рјешења на нивоу БиХ и Федерације, већ скоро двије године дијели политичку и стручну јавност о начину избора делегата у “горњи дом” Федералног парламента.

Правничким маневрима колизији доприносе и судије Уставног суда БиХ. У предмету “Божо Љубић” неуставним су прогласили и из Изборног закона БиХ избрисали досадашњи начин избора делегата.

По скоро годину старој, апелацији Борјане Кришто да исто учине и у Уставу Федерације БиХ – никако да одлуче. Расправу су одавно окончали, но одлуку, из сједнице у сједницу, пролонгирају! Знак неизвјесности већ су “неодлучне” судије ставиле и за јануарску сједницу! Како да пресуде, још у мају судије су “питале” и ОХР – исти који је спорне одредбе Устава Федерације својевремно и наметнуо! Очекивано, Валентин Инцко, “стао је у одбрану” дјела свог претходника Волфганга Петрича!

Избор из сваког кантона и из сваког конститутивног народа - бар по једног делегата и стари подаци пописа из 1991., дакле, управо оно што је Уставни суд већ прогласио неуставним, био је Инцков одговор. Венецијанска комисија, међутим, мисли другачије.

- Венецијанска комисија рекла је да се било који од два пописа становништва могу кориситити као основ, дакле то је мишљење Венецијанске комисије које је веома поуздано - каже Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ.

И док ОХР и Валентин Инцко, спроводе својеврсни “ентитетски сепаратизам” уздижући спорне одредбе Устава Федерације, изнад бх уставних и законских рјешења, подјеле у ЦИК-у не јењавају. У начину избора делегата, 5 од 7 чланова преферирају посљедњи попис из 2013.-е и у складу с њим, пропорционалну заступљеност конститутивних народа и осталих.

Преостала два члана – Суад Арнаутовић и Ахмет Шантић, чврсто се “држе” пописа из 1991. На сједници средином новембра, Арнаутовић није скривао да и њему треба “мишљење” само ОХР-а. Али не и Венецијанске комисије. Такође, случајно или намјерно “заборављајући” Агенцију за статистику на нивоу БиХ па и Завод за статистику Републике Српске, за тумачење се обратио само Федералном заводу за статистику!

И док смо протеклих седмица свједочили хорским медијским иступима директора Федералног завода, остало је непознато да ли су и остали чланови ЦИК-а “наручивали” мишљења и ставове од њима блиских тумача. Како год, да се наслутити бура на најављеној сједници ЦИК-а, чији чланови посљедњих седмица новинаре “бојкотују”. Расправа хоће бити поново покренута, но коначно рјешење ни највећи оптимисти не назиру. За то вријеме, тумач Инцко, спреман тек да потврди како је наметање Одлука – давно прошло вријеме.

- Прошла су времена Педија Ешдауна, прошла су та времена кад је страни фактор или високи представник наметнуо многе ствари - тврди Инцко.

У очиквању одлуке ЦИК-а, Институт за друштвено-политичка истраживања из Мостара нуди рјешење. У њему формирање “великих изборних колегијума” као ад хок тијела, за сва три конститутивна народа и остале, посебно. Чинили би их сви изабрани посланици из свих десет кантоналних скупштина. На федералном нивоу, а не као до сада на кантоналном, Колегијуми би бирали по 17 делегата условно речено “свог” конститутивног народа односно седам делегата из категорије Осталих. При гласању унутар овог изборног колегијума, глас појединих заступника вриједио би у зависности од укупног броја припадника тог народа на кантоналном нивоу.

- Тиме би се постигло да тежина гласа буде у складу са коефицијентом дотичног народа у том кантону. И онда би се гласало по листама унутар сваког великог изборног колегијума. Звучи можда компликовано, али све који тако мисле позивам да погледају садашњи начин избора па да упореде шта је компликованије - напомиње Милан Ситарски, Институт за друштвено-политичка истраживања.

У БиХ је најкомпликованије, постићи договор, сматрају аналитичари. Подсјећају, да су политичке партије из Сарајева и Мостара, са зацементираним, а супортиним ставовима, већ најавиле жалбе. Авансно!

- То ће свакако завршити на Уставном суду, пошто они којима то не одговара они ће уложити жалбу - тврди политички аналитичар Жарко Папић.

А то значи ново чекање! Осим ако се Уставни суд не лати посла. Или ако бар један федерални блок, под притиском “новца” не “попусти”.

Јер, од федералног Дома народа зависи избор министара у ентитетској Влади, потом предсједника и потпредсједника Федерације, по пет хрватских и бошњачких делегата за Дом народа бх. парламента, а сви они имају удио у предлагању и изгласавању буџета и Федерације и БиХ. А рок за буџете је 31. март.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана