Мијо Крешић, замјеник министра безбједности БиХ, за “Глас Српске”: Мигрантска криза ће нас потресати још годинама

Жељка Домазет
Мијо Крешић, замјеник министра безбједности БиХ, за “Глас Српске”: Мигрантска криза ће нас потресати још годинама

Мигрантској кризи, која је почела 2010. године с “арапским прољећем”, не назире се крај, а сигурно је да ће се Министарство безбједности БиХ овим проблемом бавити и у идућем мандату, али и они који на те позиције буду дошли послије њих.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић.

- Сви који регуларно и легално желе у ЕУ могу проћи преко БиХ, а оне који на илегалан начин, уз подршку кријумчара, желе проћи кроз БиХ морамо спријечити. Забрињава што огроман број миграната долази из држава које нису захваћене ратом, попут Ирана, и то представља безбједносну пријетњу. Није проблем безвизни режим Србије с Ираном, већ незаконит долазак Иранаца у БиХ - додао је Крешић.

ГЛАС: Да ли је Министарство безбједности одговорило изазовима који су БиХ задесили у овом мандату, односно да ли су безбједносне агенције адекватно реаговале?

КРЕШИЋ: Резултати су јако скромни, првенствено због недостатака повјерења. Систем безбједности унутар БиХ без јаког повјерења не може функционисати.

ГЛАС: Зна ли власт на нивоу БиХ ко крстари земљом?

КРЕШИЋ: У БиХ је ушло више од 13.000 илегалних миграната и то је велики безбједносни изазов. Веома скромно смо се снашли од самог почетка. Очекивали смо, али нас је то ипак изненадило. Веома мало је урађено да буду спријечени или предухитрени одређени проблеми, а у доброј мјери суспендована је сарадња са сусједним земљама. Имамо добро законодавство у БиХ, али је ограничена његова примјена. Број илегалних миграната је још у порасту, а најбоље су зарадили превозници и таксисти, неке организоване групе, које су трансферирале мигранте од Србије, Црне Горе до Унско-санског кантона. Они су зарадили милионе марака на томе.

ГЛАС: Постоји ли безбједносна пријетња?

КРЕШИЋ: Постоји, али нисмо имали озбиљнијих проблема, већ се радило о међусобним обрачунима унутар миграната. Највише је погођена приватна имовина становника БиХ. 

ГЛАС: Да ли се у БиХ зна или се напросто затварају очи да међу мигрантима има оних повезаних са радикализмом?

КРЕШИЋ: Постоји потенцијална опасност, али то са сигурношћу не можемо тврдити јер немамо идентитете тих људи. Морамо прво знати о коме се ради и које су им намјере да би се одредили. Више од 90 одсто је без докумената и, без обзира на то што узимамо биометријске податке, у већини случајева не можемо утврдити идентитет. До сада није било активности које би потврдиле или демантовале да међу мигрантима има и радикалних група или појединаца.

ГЛАС: Зна ли ико у БиХ да ли има кампова за обуку радикалних група и свега што ову земљу и данас етикетира као буре барута?

КРЕШИЋ: Очигледно да у БиХ има оних особа које могу и представљају пријетњу за националну безбједност. Сви они морају бити или удаљени из БиХ или им забранити улазак у земљу. Било каква политизација није добра за БиХ.

ГЛАС: Да ли је Министарство безбједности у овом мандату покушало да придобије надлежности које му не припадају?

КРЕШИЋ: Не може министарство прибављати надлежности које му не припадају јер су оне јасно дефинисане законом, а ми политичари често излазимо са личним ставовима, са ставовима политичких странака и тако то доживљавам. Било је покушаја, не само на нивоу министарства, него и на нижим нивоима, да буду преузимане одређене надлежности и избјегнута комуникација. Она се кад-тад врати као бумеранг. Мислим да и у безбједносном систему треба направити неке промјене у складу с изазовима.

ГЛАС: Да ли су на челу безбједносних агенција професионалци?

КРЕШИЋ: Требало би да јесу и обавезали су се да ће радити у складу са законом и надлежностима. Међутим, ситуација која је у БиХ јако конфузна посљедњих година прелила се на све сфере, па тако и на ову.

ГЛАС: На челу ОБА и Извршно-обавјештајног одбора су Бошњаци, а ОБА је без парламентарног надзора. Да ли та ситуација намјерно направљена?

КРЕШИЋ: Мислим да није, али тамо гдје нема доброг надзора и контроле у земљи каква је БиХ, гдје је повјерење на  ниском нивоу, могућност надзора мора бити омогућена. Тим се морамо озбиљније позабавити јер гдје год нема надзора присутне су велике злоупотребе.

Опструкције

ГЛАС: Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић дуго није желио да потпише одлуку којом би била одобрена средства за Агенцију за школовање и стручно усавршавање у Мостару јер се на границу не могу слати људи који нису обучени. Да ли је ту било опструкција?

КРЕШИЋ: Објекат Агенције са сједиштем у Мостару, у који је инвестирано више од десет милиона КМ, већ је годину у завршној фази. Одлука која је мјесецима стајала потписана је прије неколико дана, али је непроводива. Требало је да објекти на почетку године буду у функцији и она је тада могла да одговори потребама и изазову. И то је један од показатеља приступа мигрантској кризи. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана