Караџић затражио привремени трансфер Милана Мартића

Мартић се налази на одслужењу 35-годишње затворске казне у Естонији.

Он је у Трибуналу проглашен кривим за убиство, прогон на политичкој и расној основи, окрутно поступање и друге злочине.

Од почетка 1991. до августа 1995. године Мартић је у некадашњој Српској аутономној области (САО) Крајина и Републици Српској Крајини (РСК) у Хрватској био предсједник, министар одбране, те министар унутрашњих послова.

Караџић је навео да му је Мартићев исказ важан, јер он може да побије свједочење Милана Бабића које је претресно вијеће прихватило у доказе према правилу “94тер”, које се односи на свједоке који су преминули.

Бабић је био предсједник и премијер САО Крајина од августа 1991. до фебруара 1992. године, а затим предсједник РСК.

Он је почетком 2004. године у Трибуналу признао кривицу за прогоне.

У јуну исте године осуђен је на 13 година затвора, а у марту 2006. је извршио самоубиство.

Панић не мора да свједочи на суђењу Караџићу

Претресно вијеће Хашког трибунала одбацило је данас захтјев првог предсједника Републике Српске Радована Караџића да изда налог да се некадашњи премијер СР Југославије Милан Панић појави као свједок његове одбране, саопштено је данас из овог суда.

Судије су закључиле да “у овом случају нису испуњени услови за издавање обавезујућег налога” и поновиле да их “ни убудуће неће олако издавати, јер би требало да они буду ограничени и кориштени као посљедње средство за прибављање информација које су и правно и чињенично релевантне за овај предмет”.

- Претресно вијеће има дискреционо право да изда субпоену, због чега је неопходно да се њихов механизам принуде не злоупотребљава и не користити као судска тактика - наводи се у одлуци судија.

Караџић је тражио да се Панић појави као свједок 18. фебруара или послије тог датума, како одреди судско вијеће.

У захтјеву је наведено да су учињени сви разумни напори да се обезбиједи Панићева добровољна сарадња, те да се Караџићев правни савјетник Питер Робинсон са њим састао у јануару ове године.

Панић је тада, како се наводи, изјавио да је спреман да да интервју, али да не би пристао да буде свједок.

У мају ове године Панић је потписао изјаву, али је поновио да неће свједочити.

Оптужени је, наводи се у захтјеву, послије тога затражио од тужилаштва да прихвати изјаву, без Панићевог доласка на свједочење, али се оно са тим није сагласило, да би он затим поново безуспјешно покушао да убиједи Панића да дође у Хаг.

Панићево свједочење Караџићу је важно како би потврдио да га је у њиховим бројним контактима 1992. године оптужени, између осталог, обавијестио да је наредио да се заустави гранатирање Сарајева и да се отвори аеродром ради доставе хуманитарне помоћи.

Судије су констатовале да обавезујући налог не може бити издат ако до информација које се траже преко свједочења може да се дође на друге начине.

Вијеће је констатовало да су информације о којима се тражи Панићево свједочење садржане у документима који су већ у посједу оптуженог.

У одлуци се каже и да је “природа Панићевих сазнања о догађајима о којима треба да свједочи размотрена и са његовим асистентом који је у септембру ове године обавијестио правног савјетника оптуженог да је његова изјава углавном заснована на одређеним документима из архива премијера, а не на томе да је био очевидац догађаја на које се они односе”.

- Као свједок, господин Панић не би ништа могао да дода, осим да цитира те документе - навео је асистент бившег премијера СРЈ.

Aкаши свједочи у априлу идуће године?

Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић позвао је данас некадашњег специјалног изасланика УН за Балкан Јасушија Акашија да се у априлу појави као свједок његове одбране пред Хашким трибуналом, објављено је данас у овом суду.

Караџић је раније ове године тражио да Трибунал изда обавезујући налог Акашију да се састане са његовим правним савјетником Питером Робинсоном.

Акаши је најприје рекао да не жели да се одазове позиву за тај разговор, наводећи да “нема шта да дода информацијама које је већ прослиједио у сједиште УН у Њујорку, за које вјерује да су објелодањење Трибуналу”.

До разговора је ипак дошло у септембру у Токију, послије чега је Караџић повукао захтјев за издавање обавезујућег налога.

С обзиром да је Акаши затражио да се сва даља комуникација обавља преко јапанске Амбасаде у Хагу, Караџић у свом писму амбасадору Такашију Коезукају тражи да му се потврди да ли је Акаши вољан да се појави као свједок и којег дана би у априлу могао да дође и свједочи у Трибуналу.

Драгичевић: Не знам за злочине ВРС

Бивши помоћник команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске Лука Драгићевић изјавио је данас на суђењу некадашњем предсједнику Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да “не зна ни за један злочин” војника тог копуса на сарајевском ратишту.

Драгићевић, који је свједочио у Караџићеву одбрану, потврдио да су припадници UNPROFOR-a, послије ваздушних удара NATO на Војску Републике Српске 1995, по наређењу више команде били “заробљени у војном смислу”, али да је то представљало “заштитну и одбрамбену мјеру” од даљих удара.

Пензионисани пуковник Драгићевић је поновио исказ претходних свједока да је Сарајевско-романијски корпус током рата бранио српска насеља и народ од напада Армије БиХ из града, која је често користила цивилне објекте попут школа, обданишта и болница.

Сугеришући да Сарајево није било под опсадом Војске Републике Српске, свједок је назначио да је окружење око града била “ситуација која је природно постојала и нико је није створио”, зато што су српска насеља била око градског језгра.

Муслиманска страна је, навео је Драгићевић, одбила све понуде Војске Републике Српске да се заједнички истраже инциденти у Сарајеву за које је окривљавала српску страну, као и да се град прогласи “отвореним”.

Да би се спријечиле цивилне жртве, Сарајевско-романијски корпус је, по наређењу команде, отварао ватру само на видљиве непријатељске положаје, изјавио је Драгићевић.

Послије споразума о стављању артиљерије под контролу УН у Фебруару 1994., Војска Републике Српске је сматрала да је неопходно да нека од оруђа поново преузме да би се одбранила од офанзива Армије БиХ, али је због тога у септембру 1994. била нападнута NATO авијацијом, иако оруђа није употријебила.

Свједок је негирао и да је Сарајевско-романијски корпус икада ускраћивао становништву Сарајева струју, гас и воду.

Највећи дио унакрсног испитивања, тужилац Џулијан Николс посветио је оспоравању кредибилитета свједока, на основу писаних наређења која је он издавао.

Тужилац је Драгићевићу предочио његово наређење из 1992. да се “спали” једно село у околини Вишеграда, гдје је тада службовао, али је свједок узвратио да је то “био заселак од три куће” у којем тада није било цивила, а Армија БиХ га је користила на првој борбеној линији.

Караџић је данас као свједока извео и Милорада Катића, који је од марта 1993. био предсједник српске општине Ново Сарајево, и он је посвједочио да у то време није било прогона Бошњака и Хрвата из насеља Грбавица, гдје је до краја рата остало 1.500 грађана несрпске националности.

Према његовим ријечима, они су добијали хуманитарну помоћ и пензије, као и Срби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.