Глас Српске у посједу докумената о злочинима почињеним у Сарајеву: Tужилаштво зна да су на депонији затрпана тијела убијених Срба

Горан Маунага
Глас Српске у посједу докумената о злочинима почињеним у Сарајеву: Tужилаштво зна да су на депонији затрпана тијела убијених Срба

Источно Сарајево - Тијела десетина убијених сарајевских Срба закопана су на градској депонији у Бућа потоку, а неки су живи довођени и на том мјесту ликвидирани и затрпани, потврђују документација и свједочења који се налазе и у Тужилаштву БиХ.

Тужилаштво је и поред тога недавно издало наредбу за санацију депоније у Бућа потоку, односно обустављању потраге за посмртним остацима Срба на тој локацији.

Међу документима, који су у посједу "Гласа Српске", је и допис МУП-а РС из септембра 1998. године у коме је садржано свједочење љекара Наде Лазић из Приједора. Она је изјавила да јој је један Бошњак из ФБиХ дао информације да су њени родитељи Светозар и Милуши Мијановић убијени на тој депонији.  Они су нестали у јуну 1992. године када су одведени су из стана у Триглавској 68, а затим ликвидирани на депонији у Бућа потоку. Са њеним родитељима убијене су и Мара и Мила Саратлић и Спаса Ујић.

Тужилаштво БиХ посједује и изјаве ратног команданта Војне полиције Армије РБиХ Исмета Бајрамовића Ћеле и правног савјетника Војне полиције Фахрије Каркина о томе шта је урадило девет припадника Шесте брдске бригаде Армије РБиХ и како су тијела убијених Срба завршила на сметљишту. Бајрамовићева изјава објављена је у сарајевском "Ослобођењу" још у јануару 1993. године.

- Постоје материјални докази да су осумњичени Јосипа Гагулу, Јагоду Јанковић, Сретена Нинковића и Јована Поповића лишили живота, опљачкали и спалили у децембру прошле године. Јанковићеву су и силовали. У јуну и јулу лишили су живота Горана Копривицу и још троје лица чији идентитет није утврђен. Лешеве ово четворо су одвезли и бацили на сметљиште у Бућа потоку - рекао је тада Бајрамовић.

Да је тијело Копривице завршило на сметљишту свједочио је и Н. Б.

- Дошли су по њега да минира паромлин и одвели га. Послије је убијен и бачен на сметљиште - изјавио је тај свједок.

Постоје сазнања да су и тијела убијених Мирка и Раде Савић бачена на ту депонију. Свједок М. З. из Сарајева истакла је у изјави Комисији за тражење несталих и заробљених лица РС датој у мају 2003. да је у љето 1992. године на депонији препознала лешеве Јове и Маре Пикулић, који су нестали 1. августа 1992. године у Пофалићима. У том документу, који је такође у Тужилаштву БиХ, пише да Комисија за тражење несталих и заробљених лица РС сматра да се на депонији у Бућа потоку налази више тијела несталих Срба из Пофалића и са ширег подручја Сарајева.

У Тужилаштву је и свједочење радника Комуналног предузећа "Рад" Ж. Ј.

- Шеф градске депоније Драго Јурић све зна о томе како су Срби завршавали на том сметљишту. О томе информације има и возач у том предузећу Хусеин Рамић звани Американац, док је багериста Рамо Берберовић на депонији затрпавао убијене Србе из Храсног - наведено је у изјави.

Без обзира на ове доказе Тужилаштво је наредило обуставу потраге за несталим Србима на депонији у Бућа потоку и санацију терена.

- Санација депоније је отпочела иако Тужилаштво БиХ за то још није добило новац - казао је портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић каже да је Тужилаштво БиХ тиме показало да ради на прикривању ратних злочина почињених над Србима.

- То одговорно тврдим. Обустављање тражења несталих на депонији у Бућа Потоку још је шокантније кад се зна да су сателитски снимци показали да се на тој локацији налази масовна гробница - каже Мишић.

Судбина још око 250 Срба који су у Сарајеву нестали током рата још је непозната.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана