Доживотна казна Радовану Караџићу

Танјуг
Доживотна казна Радовану Караџићу
Доживотна казна Радовану Караџићу

Хаг - Жалбено вијеће Механизма у Хагу данас је правоснажно осудило на доживотни затвор првог предсједника Републике Српске Радована Караџића због геноцида у Сребреници и злочина пртив човјечности, кршења закона и обичаја ратовања.

Овом одлуком преиначена је првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. годфина био осуђен на 40 година. Иако је одбацило махом све жалбене наводе, и тужилаштва и одбране, жалбено вијеће сматра да казна од 40 година није била адектавна.

"Жалбено вијеће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дјела, као и да је казна претресног вијећа неразумна и неправична", рекао је у облазложењу одлуке предсједник Жалбеног вијећа судија Ван Јосен из Данске.

Он је додао да је претресно вијеће је погрешило када је изрекло казну од 40 година.

Караџић је поново осуђен за 10 од 11 тачака оптужнице.

Жалбено вијеће Механизма у Хагу потврдило је да Радован Караџић (73) није крив за геноцид над муслиманским становништво у седам општина БИХ у периоду од 1992. до 1995.

Овом одлуком потврдило је првостепену пресуду у дјелу којим је по овој, првој и једињој од 11 тачака оптужнице био ослобођен од оптужби.

Жалбено вијеће сматра да је судско веће, које је изрекло првостепену пресуду правилно закључило да није било геноцида на територији општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ, али да јесу почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.

Осим једног дјелимицно усвојеног захтијева (број 31) Караџића, сви остали наводи из жалбе су одбијени, поред осталог и онај којим је оспоравао правичност суђења.

Према ставу жалбеног вијећа одбрана Радована Караџића није успјела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, каи ни за "терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ", рекао је предсједник Жалбеног већа Ван Јосен.

Вијеће је, како је додао, утврдило да је Караџић знао и за убиства у јулу 1995, након пада Сребренице.

Жалбено вијеће није нашло грешке у резоновању првостепених судија у вези с прогоном Бошњака с подручја Сребренице", навео је судија Ван Јосен.

Прогон Бошњака са подручја Сребренице се односи на присилно пресељење жена, деце и стараца са подруцја Сребренице, а касније убиствима мушкараца и дјечака, подсјетио је судија.

Такође није доказао да није имао намјеру да почини геноцид, као и да није, као вођа Срба у БиХ, кажњавао оне који су чинили злочине, додао је судија.

"Караџићеви наводи да је он проглашен одговорним за то, само зато што је предсједник су неувјерљиви", пренео је судија Ван Јосен.

Према ставу Жалбеног вијећа, одбрана није успела да докаже ни да је вијеће донијело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских мјеста", рекао је предсједник Жалбеног вијећа.

Говорећи о узимању припадника УНПРОФОР-а за таоце 1995. године, жалбено вијеће је сматра да Караџић није успио да докаже да је особље УН-а законито приведено.

Након изрицања казне, у судиници су се нмогли чути пљесак, али и звиждуци.

Караџић је пресуду саслсусао мирно сједећи на свом уобичајеном мјесту мјесту.

Читање сажетка пресуде, трајало је око сат времена са одложеним преносом од 30 минута из безбједносних разлога.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана