Утихнули амерички шпијуни из Москве

“Њујорк тајмс” пише да су, прије двије године, америчке тајне службе упозориле на планове Русије да утиче на предсједничке изборе у САД, углавном на основу процјена заснованих на обавјештајним подацима достављача из Кремља или оних блиских руском предсједнику Владимиру Путину, који су пружили кључне детаље.

Сада, међутим, пред изборе за Представнички дом Конгреса и трећину Сената, 6. новембра, обавјештајним службама САД управо такви подаци недостају.

Званичници америчких обавјештајних служби, који су жељели да остану анонимни, кажу да не мисле да су њихови извори у Москви разоткривени, нити да су убијени, већ да су се “завукли у рупе” због агресивније руске контраобавјештајне кампање, која укључује и ликвидације шпијуна. Они и случај тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља смјештају у тај контекст.

Оно што америчке шпијунске службе, међутим, нису у стању прецизно да кажу јесте које су праве Путинове намјере: Да ли настоји да утиче на исход новембарских избора, или само да посије хаос, или пак да генерално подрије повјерење у демократију. Иако не могу да наведу детаље о својим изгубљеним изворима, бивши и садашњи амерички обавјештајни званичници признају да је дошло до пада квалитета информација прикупљених из Русије.

Да би се процијенило шта руска влада намјерава, у САД користе више облика обавјештајног рада, укључујући пресретање информација и упаде у компјутерске мреже.

Званичници ЦИА наводе да нема конкретних обавјештајних података који би упућивали на то да је Путин, поред шире кампање подривања америчке вјере у демократију, наредио својим службама да се мијешају у изборе у новембру 2018. како би утицале на њихов исход. Америчке службе не вјерују да је Путин промијенио своју стратегију, али више немају исти приступ информацијама из његовог “унутрашњег круга”.

Достављачи блиски Путину су јако ријетки. САД су посљедњих година имале само неколико, а понекад би могле да се ослоне на само једног или двојицу када се ради о најважнијим детаљима о Путину, тврде званичници. Уколико ти људи “утихну”, да би себе заштитили, за ЦИА постаје врло тешко да има увид у оно шта се збива у Москви.

Поред тога, посао им је додатно отежан када је ове године Русија протјерала службенике америчких дипломатских представништава као одговор на протјеривање руских дипломата.

Непознати разлози

Разлози зашто су амерички извори у Москви “утихнули” нису у потпуности познати, али званичници кажу да је и то што су сами Американци открили неке изворе закомпликовало ствари. Тако је ове године откривен идентитет Стефана Халпера, који је за рачун ФБИ-ја разговарао са људима из Трампове кампање, због чега је морао да свједочи пред одбором Конгреса.

Сусрети

Руски достављачи могу и даље да се ван Русије сретну са својим налогодавцима из ЦИА. Пошто организовање тајних састанака некад траје мјесецима, између тих сусрета може проћи пуно времена прије него што у ЦИА схвате да се њихов извор “ућутао”. Тек након неколико пропуштених састанака званичници и аналитичари ЦИА могу да закључе да је њихов извор оцијенио да је постало сувише опасно за рад.

(Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.